Migrena je neurološko oboljenje koje se najčešće ispoljava ponavljanim napadima jake, pulsirajuće glavobolje, uglavnom na jednoj strani glave. Pogađa oko 10 do 15% odrasle populacije, a žene obolevaju približno tri puta češće od muškaraca. Mnogi ljudi godinama misle da imaju „jaku glavobolju“, a zapravo je reč o migreni koja nikada nije dijagnostikovana.
Razlika je važna jer se migrena leči drugačije od tenzione glavobolje. Ako napadi traju satima, pogoršavaju se pri kretanju i teraju vas da legnete u mračnu sobu, velika je verovatnoća da je u pitanju upravo migrena.
Šta je migrena i zašto nastaje?
Tačan mehanizam nastanka migrene još uvek nije u potpunosti razjašnjen, ali se smatra da je u pitanju kombinacija promena u aktivnosti moždanih ćelija, nervnih puteva i krvnih sudova. Važnu ulogu imaju i neurotransmiteri, pre svega serotonin, kao i peptid CGRP, koji učestvuje u prenošenju bola i širenju krvnih sudova u predelu glave.
Nasledni faktor je izražen: ako jedan roditelj ima migrenu, verovatnoća da je dobije i dete je značajna, a kod oba roditelja još veća. To ne znači da će se migrena sigurno razviti, ali znači da je mozak takvih osoba osetljiviji na određene okidače.
Simptomi migrene
Simptomi se razlikuju od osobe do osobe, ali najčešće uključuju:
- pulsirajuću ili tupu jaku glavobolju, najčešće sa jedne strane
- mučninu i povraćanje
- preosetljivost na svetlost (fotofobija) i zvuk (fonofobija)
- pogoršanje bola pri fizičkom naporu, pa i pri običnom hodanju ili savijanju
- umor, otežanu koncentraciju i promene raspoloženja
Napad može trajati od 4 sati do 72 sata, a učestalost varira, od nekoliko napada godišnje do nekoliko u toku meseca.
Faze migrene
Migrena nije samo sama glavobolja. Napad se često odvija kroz nekoliko faza, a nije neophodno da ih osoba doživi sve.
Prodromalna faza može početi i jedan do dva dana pre napada. Javljaju se promene raspoloženja, pojačana glad ili žudnja za slatkišima, ukočen vrat, učestalo zevanje i pojačana žeđ. Mnogi pacijenti uče da prepoznaju ove znakove i tako stižu da reaguju na vreme.
Aura se javlja kod otprilike trećine obolelih. To su prolazni neurološki simptomi, najčešće vizuelni: svetlucave tačke, cik-cak linije, privremeni ispadi u vidnom polju. Mogu se javiti i trnjenje u ruci ili licu i poteškoće u govoru. Aura obično traje od 5 do 60 minuta.
Faza glavobolje je najintenzivniji deo napada, sa bolom, mučninom i osetljivošću na svetlost i zvuk.
Postdromalna faza je period posle napada kada se osećate iscrpljeno, „ispranо“ i mentalno usporeno, ponekad i do dan-dva.
Migrena sa aurom i migrena bez aure
Migrena bez aure je češći oblik i čini oko 70 do 75% slučajeva. Migrena sa aurom ima karakterističnu najavu u vidu neuroloških simptoma pre ili tokom glavobolje. Postoje i ređi oblici, poput vestibularne migrene (praćene vrtoglavicom) i hronične migrene, koja se dijagnostikuje kada se glavobolje javljaju 15 ili više dana mesečno, od čega najmanje 8 dana sa karakteristikama migrene.
Najčešći okidači migrene
Okidači su individualni, ali neki se ponavljaju kod velikog broja ljudi:
- Hormonske promene: menstrualni ciklus, trudnoća, menopauza, hormonska kontracepcija
- Stres, ali i opuštanje posle stresa: čuvena „vikend migrena“
- Poremećaj sna: premalo, ali i previše spavanja
- Preskakanje obroka i dugotrajno gladovanje
- Dehidratacija
- Određena hrana i piće: alkohol (naročito crveno vino), kofein, ostareni sirevi, prerađeno meso, veštački zaslađivači
- Jaka svetlost, treperenje ekrana, intenzivni mirisi
- Promene vremena i atmosferskog pritiska
Dobar način da otkrijete svoje okidače jeste da vodite dnevnik glavobolja. Beležite datum, trajanje, intenzitet, šta ste jeli, kako ste spavali i da li ste bili pod stresom. Posle nekoliko nedelja često se jasno vide obrasci.
Da li je migrena nasledna?
U velikoj meri jeste. Genetska sklonost povećava osetljivost mozga na okidače, ali sama po sebi ne znači da će se migrena sigurno javiti.
Može li migrena da prođe sama od sebe?
Napad se završava spontano, ali ume da traje i do tri dana. Kod nekih žena se migrena smanjuje posle menopauze, a kod nekih ljudi se ublaži sa godinama.
Da li je migrena opasna?
Sama po sebi nije opasna po život, ali značajno narušava kvalitet života. Migrena sa aurom je povezana sa blago povećanim rizikom od moždanog udara, pa je dobro redovno se kontrolisati.
Da li ishrana utiče na migrenu?
Kod nekih ljudi da. Ne postoji univerzalna „dijeta za migrenu“, ali redovni obroci, dovoljno tečnosti i izbegavanje ličnih okidača mogu pomoći.
Koji lekar leči migrenu?
Neurolog. Za početak možete otići i kod izabranog lekara opšte prakse, koji će vas po potrebi uputiti.
Migresan biljne kapsule ZA PROFILAKSU MIGRENE
Migresan biljne kapsule na bazi ekstrakta povratića (Tanacetum parthenium L.) se preporučuju kao pomoćna terapija u profilaksi migrene. Redovna upotreba biljnih kapsula Migresan dovodi do produženja intervala između migrenoznih napada i smanjenja intenziteta propratnih pojava (jačine i dužine napada, muke, povraćanja).
