Stalno ste umorni, nervozni ili osećate lupanje srca bez jasnog razloga? Takve tegobe lako pripišemo stresu, poslu i prekratkom snu, ali ponekad iza njih stoji štitna žlezda. Ova mala žlezda na vratu utiče na gotovo svaki deo organizma, pa kada poremeti ritam, telo to brzo pokaže. U nastavku objašnjavamo kako se ti simptomi povezuju sa štitnom žlezdom, kada treba da proverite nalaze i šta možete da uradite za njen pravilan rad.
Zašto štitna žlezda utiče na toliko simptoma?
Štitna žlezda je organ u obliku leptira, smešten na prednjoj strani vrata. Proizvodi hormone tiroksin (T4) i trijodtironin (T3), koji određuju brzinu metabolizma, odnosno koliko brzo telo troši energiju. Kako se ti hormoni nalaze u gotovo svakom tkivu, njihov višak ili manjak se oseća svuda: na energiji, srcu, nervnom sistemu, varenju, koži i raspoloženju.
Njen rad kontroliše hipofiza preko tireostimulirajućeg hormona (TSH). Kada je hormona premalo, hipofiza šalje jači signal, a kada ga je previše, signal slabi. Taj sistem povratne sprege obično održava ravnotežu, ali se može poremetiti, a žene ga poremete znatno češće od muškaraca.
Umor: kada ni san ne pomaže
Umor je najčešća tegoba kod poremećaja štitne žlezde i zato je lako previdite. Kod usporenog rada (hipotireoze) to je težak, “olovni” umor: ujutru se teško ustajete, tokom dana vam pada koncentracija, a osećate i kao da vam je mozak u magli. Često ga prate nepodnošenje hladnoće, suva koža, opadanje kose, zatvor i dobijanje na težini bez promene navika.
Zanimljivo je da i pojačan rad žlezde može da iscrpi. Organizam stalno radi “na višim obrtajima”, pa se čovek oseća istrošeno, a san je površan. Ako umor traje nedeljama i ne popušta uprkos odmoru, vredi proveriti i štitnu žlezdu.
Nervoza i razdražljivost: nije uvek samo stres
Kod pojačanog rada štitne žlezde (hipertireoze) metabolizam ubrzava, a sa njim i nervni sistem. Osoba postaje napeta, razdražljiva i nemirna, teško se opušta i često ima probleme sa uspavljivanjem. Mogu se javiti drhtanje ruku, preterano znojenje, nepodnošenje toplote i gubitak telesne mase uprkos dobrom apetitu.
Razlika u odnosu na običan stres je u tome što nervoza kod štitne žlezde ne prati događaje u životu. Javlja se i kada je sve mirno, traje dugo i obično dolazi u paketu sa još nekim od pomenutih znakova.
Lupanje srca: signal koji ne treba ignorisati
Hormoni štitne žlezde direktno utiču na srce. Kada ih ima previše, srce može da ubrza rad, da lupa, preskače ili radi nepravilno, a krvni pritisak može da poraste. Neki ljudi to primete uglavnom u mirovanju ili noću, kada legnu da spavaju. Kod usporenog rada može biti prisutan suprotan efekat: usporen puls i brže zamaranje pri naporu.
Lupanje srca ima mnogo mogućih uzroka, od kafe i anksioznosti do srčanih oboljenja, pa ga ne treba tumačiti na svoju ruku. Ako se javlja često, a posebno ako ga prate bol u grudima, nesvestica ili nedostatak daha, potražite lekara što pre.
Kako da saznate da li je u pitanju štitna žlezda?
Provera je jednostavna. Osnovna je analiza krvi na TSH, a po potrebi i na slobodni T4 (FT4), slobodni T3 (FT3) i antitela (anti-TPO, anti-TG). Ultrazvuk vrata pokazuje veličinu žlezde i eventualne čvorove. Ako imate više simptoma istovremeno ili porodičnu istoriju bolesti štitne žlezde, obratite se lekaru, najbolje endokrinologu.
Šta možete da uradite za pravilan rad štitne žlezde
Ishrana ne leči poremećaje štitne žlezde, ali može da stvori dobru osnovu. Najvažniji su jod (jodirana so, morska riba, mlečni proizvodi), selen (brazilski orah, jaja, riba), cink, gvožđe i vitamin D. Jod nikako ne treba unositi u većim količinama na svoju ruku, jer i višak može da naškodi. Soju i sirovo kupusnjačno povrće ne treba unositi u velikim količinama, a kuvanjem se većina njihovog efekta na štitnu žlezdu uklanja.
Jednako je važan i način života. Dugotrajan stres, nedostatak sna i nagle dijete opterećuju endokrini sistem, pa su redovan san, umerena fizička aktivnost i tehnike opuštanja važan deo brige o štitnoj žlezdi. Pušenje je dokazan faktor rizika, naročito za očne komplikacije kod pojačanog rada žlezde.
Biljke koje se tradicionalno koriste kod simptoma pojačanog rada
Fitoterapija ima dugu tradiciju u podršci štitnoj žlezdi, a tri biljke se posebno izdvajaju upravo kod simptoma koje smo opisali. Matičnjak (Melissa officinalis) se koristi za smirenje, bolji san i ublažavanje nervoze i napetosti. Srdačica (Leonurus cardiaca) tradicionalno podržava rad srca, naročito kada su prisutni lupanje srca i nemir. Gagamija (Lycopus europaeus) se vekovima koristi kod simptoma pojačanog rada štitne žlezde.
Biljni preparati i dijetetski suplementi ne zamenjuju lekarsku dijagnostiku ni propisanu terapiju. Ako već koristite lekove za štitnu žlezdu, pre uvođenja bilo kog preparata posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom.
Najčešće greške kod problema sa štitnom žlezdom
- Ignorisanje simptoma mesecima uz objašnjenje da je “samo stres”.
- Samostalno uzimanje joda ili suplemenata bez provere nalaza.
- Prekidanje propisane terapije čim se osećate bolje.
- Neredovne kontrolne analize.
Štitna žlezda traži redovno praćenje, a ne povremeno reagovanje.
Umor, nervoza i lupanje srca nisu uvek znak da nešto nije u redu sa štitnom žlezdom, ali kada se javljaju zajedno i traju, vredi to proveriti. Jednostavna analiza krvi može da razjasni stvar, a rano prepoznat problem se lakše kontroliše. Uz uravnoteženu ishranu, kvalitetan san, kontrolu stresa i redovne preglede, činite najviše što možete za pravilno funkcionisanje štitne žlezde.
hiperTIROKSAN biljne kapsule su dijetetski proizvod na bazi suvih ekstrakata lista matičnjaka, herbe srdačice i herbe gagamije koji pomažu pravilno funkcionisanje štitne žlezde, pokazuju širok spektar pozitivnog delovanja na simptome koji prate pojačan rad štitne žlezde.
Biljni sastojci hiperTIROKSAN kapsula pomažu osećaja nervoze, anksioznosti, razdražljivosti, svakodnevnog stresa, lošeg sna, ubrzanog rada srca,…
