Stres i uznemirenost mogu uticati na trenutni, iznenadni i nagli skok krvnog pritiska. Zato je veoma važno da osobe koje boluju od hipertenzije pronađu načina da izbegnu stres. Rezultati brojnih studija o različitim tehnikama kontrole stresa i njihovom uticaju na visok krvni pritisak pokazali su da meditacija, opuštanje mišića, joga i tehnike nenasilne komunikacije utiču na smanjenje hipertenzije. Istraživanjem je…
Dve jabuke dnevno štite žene od kardiovaskularnih bolesti. Jabuke su dragoceno oružje u očuvanju zdravlja. Ovo voće znatno smanjuje nivo masnoća u krvi, što je naročito primetno kod žena koje su prošle menopauzu, koje spadaju u rizičnu grupu za dobijanje infarkta i moždanog udara. Redovno konzumiranje jabuka tokom šest meseci daje odlične rezultate u očuvanju…
U novoj studiji, koja je za cilj imala identifikovanje svih dobrobiti ishrane bazirane na biljkama, istraživači su otkrili da vegetarijanci imaju 32 odsto manje šanse da umru, ili budu hospitalizovani, zbog bolesti srca. Rezultati objavljeni u žurnalu “Klinička nutricija”, pokazuju da vegetarijanstvo ima pozitivne efekte na srce uglavnom zbog sposobnosti da smanji nivo holesterola i…
Cirkulacija krvi (lat. circulatio sanguinis) je neprekidno (stalno) kretanje krvi kroz zatvoren sistem šupljina srca i krvne sudove, koje omogućava normalno funkcionisanje svih vitalnih funkcije tela. Postoje funkcionalne i organske smetnje cirkulacije. Kod organskih smetnji je obično ateroskleroza kao zajednička pojava više-manje na svim krvnim sudovima. Funkcionalne smetnje su najčešće tzv. tenzijski vertebrogeni spazmi. Ljudi imaju vrtoglavice, zaboravljaju, teško…
Obliterantna arterioskleroza je najčešća bolest perifernog arterijskog sistema. U novoj nomenkalturi Svetske zdravstvene organizacije ovoj bolesti dat je naziv periferna vaskularna bolest, a po najznačajnijem simptomu ove bolesti naziva se i intermitentna klaudikacija. Najvažniji činilac rizika je pušenje, a zatim slede dijabetes melitus, hipertenzija, hiperholesterolemija. Potpomažući činioci rizika su povećani fibrinogen, hematokrit i viskozitet krvi.…
Srčane aritmije nastaju usled poremećaja u stvaranju ili provođenju nadražaja u srcu ili istovremeno oba poremećaja. Uzroci koji dovode do srčanih aritmija, mogu se podeliti u tri grupe: bolesti srca, bolesti drugih organa i opšti poremećaji. Bolesti srca su: koronarna bolest srca (angina pektoris, infarkt miokarda), zapaljenski procesi u srcu, slabost srčanog mišića, srčane mane…
