Prirodni antioksidansi iz hrane mogu da osnaže organizam jer se bore sa štetnim slobodnim radikalima. Stoga treba reći da su dobre namirnice za podizanje imuniteta one koje sadrže beta-karoten, Vitamin E i C. Ovoj listi pridodajmo i svu hranu bogatu cinkom i selenom. Podizanje imuniteta prirodnim putem Za podizanje imuniteta kod odraslih od velike pomoći…
Ljudi koji pate od gljivičnih infekcija kao što je kandidijaza, koju izaziva Candida albicans, trebalo bi strogo da održavaju anti-gljivičnu ili anti-kandida dijetu. U okviru ovog teksta ćemo navesti detaljnu listu hrane koju je dozvoljena da jedete. Anti-kandida dijeta je jedan od najlakših i najprirodnijih načina lečenja ovog gljivičnog poremećaja inhibiranjem rasta gljivica. Anti-gljivična hrana…
Sremuš ili divlji beli luk (lat. Allium ursinum) je kolekcija vrsta iz roda Allium koje imaju neke od istih karakteristika kao i običan beli luk. Postoji dosta različitih biljaka koje spadaju u divlji beli luk, uključujući i neke sorte sremuša. Kako prepoznati sremuš ili divlji beli luk? Može biti teško da se identifikuje ovaj divlji…
Možda vam ne zvuči primamljivo da jedete koprivu, koja je poznata po tome da žari, međutim – kada se spremi na propisan način, ovo zeleno povrće nudi odličnu hranljivu vrednost. Kopriva (lat. Urtica dioica) je jedna od šest podvrsta u okviru roda Urtica. Sama biljka je relativno mala, a listovi i peteljke kod nekih podvrsta…
Ruzmarin (Rosmarinus officinalis) je jedna od najčešće korišćenih lekovitih, aromatičnih biljaka. Koristi ga fitoterapija, kozmetika ali je ova biljka i vrlo popularan začin. Miris i aroma ruzmarina potiče od etarskog ulja koje je osnovni aktivni princip ove biljke. Pored etarskog ulja (koje sadrži cineol, levi i desni kamfor, borneol, pinen), ruzmarin sadrži i tanine i…
Imunitet je sposobnost organizma da se svojim mehanizmima odbrani od virusa, infekcija, bakterija, parazita i ostalih patogena. Postoji više vrsta imuniteta, priridno stečeni, veštački stečeni, aktivni i pasivni. Prirodno stečeni imunitet je onaj koji beba nasledi od majke, tj. antitela koja još u trudnoći majka putem posteljice prenosi na plod ili putem mleka na novorođenče.…
Gljivice na noktima su prilično česta pojava, a naročito pogađaju nokte na nogama. Lečenje ovih upornih gljivica je često veoma dugotrajno i naporno, međutim, možete da se izborite sa njima ukoliko primenjujete adekvatnu terapiju. Gljivične infekcije mogu uticati na bilo koji deo tela. Gljivice su obično prisutne u i na telu, pored različitih bakterija. Kada…
Kandida je gljivica koja našem zdravlju zadaje najviše problema. Creva prirodno sadrže milijarde mikroorganizama koji pomažu digestivnom i imunološkom sistemu. Poremećaj ravnoteže ovih organizama, od upotrebe antibiotika, stresa i loše ishrane koja je bogata šećerom – mogu dovesti do rasta gljivica, od kojih prednjači kandida (Candida albicans). Simptomi kandide uključuju želju za šećerom, zamor, bele…
Atletsko stopalo je gljivična infekcija koja utiče na gornji sloj kože stopala, posebno kada je koža topla, vlažna i iritirana. Ovo stanje je takođe poznato kao tinea pedis i ringvorm stopala. Gljivica koja uzrokuje atletsko stopalo se naziva Trichophiton (dermatofita) i najčešće se nalazi na podovima i odeći. Kako bi se razvila ova infekcija, gljivica…
Kandida gljivica (Candida albicans) je normalno prisutna u našem telu i na koži, međutim, problem nastaje kada ona počne da se prenamnožava usled nekog razloga. U tom slučaju se javlja stanje poznato kao kandidijaza, koje veoma utiče na zdravlje. Ukoliko se kandida previše prenamnoži u digestivnom sistemu, ona može oslabiti imunitet, oštetiti varenje, uticati na…
Kada se kandida javi kod dece, to može da predstavlja veliki problem. Neretko se kao rezultat individualne reakcije deteta na hranu, konzervanse i hemikalije – što može da bude povezano sa gljivičnom infekcijom, javljaju teškoće u učenju, razdražljivost, čak i depresija. Kandida kod dece se često prenamnožava posle uzimanja antibiotika. Uzimanjem antibiotika, može da se…
Antioksidanti su najvažnije oružje organizma za odbranu od slobodnih radikala. Tokom normalnog odvijanja metaboličkih procesa u organizmu, svakog minuta se stvaraju tzv. slobodni radikali. Oni su veoma reaktivne čestice, koje sadrže neparan broj elektrona, sposobni su da stupe u reakciju sa ćelijskim gradivnim materijama, ćelijskom membranom ili čak i sa samom DNK, oštećujući ih, dok…
