Srčane bolesti ili bolesti srca se odnose na širok spektar bolesti povezanih sa srcem. Među različitim vrstama bolesti srca, koronarna bolest čini najveći udeo u smrtnosti. Bolest se javlja kada se slojevi holesterola talože na unutrašnjem zidu koronarnih arterija i sužavaju lumen arterija. Proces smanjuje dotok krvi u srčani mišić i uzrokuje bol u grudima pri naporu poznatom kao angina pektoris.
S obzirom na to da srčana oboljenja imaju različite simptome koji mogu usmeriti pažnju na zdravlje srca i krvnih sudova i ukazati na to da nešto nije u redu sa kardiovaskularnim sistemom. Ljudi sa koronarnom bolešću srca mogu iskusiti centralni bol u grudima, koji se pojačava sa naporom i ublažava se mirovanjem. Bol se može proširiti na ruku, rame, vrat i vilicu. Jačeg je intenziteta i dužeg trajanja tokom srčanog udara. Drugi simptomi koji prate bolesti srca su lupanje srca, vrtoglavica, znojenje, mučnina i slabost. Može biti povezano sa kratkim dahom i bilateralnim otokom nogu kada je pacijent u srčanoj insuficijenciji.
Postoji mnogo faktora rizika za koronarnu bolest srca i mnogi od njih se mogu sprečiti ili lečiti. Oni uključuju hipertenziju, hiperlipidemiju, pušenje, dijabetes, gojaznost, nedostatak fizičke aktivnosti i hronični stres.
Srčane bolesti i ishrana
Ishrana igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja srca, prevenciji srčanih bolesti i podršci tokom lečenja srčanih problema.
Evo nekoliko smernica o tome kako zdrava ishrana može pomoći u održavanju zdravlja srca:
Smanjite unos zasićenih masti i holesterola. Ograničite unos hrane sa visokim sadržajem zasićenih masti, poput crvenog mesa, punomasnih mlečnih proizvoda i prerađenih grickalica. Takođe, smanjite unos hrane bogate holesterolom.
Povećajte unos nezasićenih masti. Koristite zdrave izvore masti, kao što su maslinovo ulje, avokado, orasi i riba bogata omega-3 masnim kiselinama.
Povećajte unos voća i povrća. Voće i povrće bogato je vlaknima, antioksidansima i hranljivim materijama koje su važne za zdravlje srca. Pokušajte da jedete raznoliku paletu različitih vrsta voća i povrća.
Povećajte unos celih žitarica. Cela zrna, kao što su smeđi pirinač, hleb od celog zrna i žitarice od celog zrna, bogate su vlaknima i mogu pomoći u regulisanju holesterola.
Jedite dovoljno ribe. Ribe, posebno one bogate omega-3 masnim kiselinama kao što su losos, skuša i sardine, mogu pružiti zaštitu od srčanih bolesti.
Smanjite unos soli. Visok unos natrijuma može doprineti hipertenziji. Pokušajte da smanjite unos soli i koristite bilje i začine da poboljšate ukus hrane.
Ograničite unos šećera i zasićenih masti. Prerađeni šećeri i zasićene masti mogu doprineti gojaznosti i drugim faktorima rizika za srčana oboljenja.
Umereno sa alkoholom. Ako konzumirate alkohol, činite to umereno. Za žene to obično znači do jedno piće dnevno, a za muškarce do dva pića dnevno.
Redovno vežbajte: Fizička aktivnost igra ključnu ulogu u održavanju zdravlja srca. Kombinujte zdravu ishranu sa redovnim vežbanjem da biste ojačali srce i održali zdravu težinu.
Cardioplant biljne kapi povoljno deluju kod svih kardiovaskularnih tegoba. Biljni sastojci koji ulaze u sastav kapi regulišu krvni pritisak, pomažu održavanje normalnog rada srca i cirkulacije.
Cardioplant biljne kapi pojačavaju protok krvi kroz miokard, a periferni otpor u krvnim sudovima smanjuju. Koriste se kao dopunska terapija kod srčane insuficijencije, sprečavaju aritmiju, šire koronarne krvne sudove, smanjuju nivo holesterola i triglicerida, ublažavaju simptome angine pektoris.