Zečji trn je vrlo delotvoran protiv urinarnih infekcija, pospešuje izbacivanje soli i reguliše krvni pritisak. Pomaže kod gihta, hronične reume i problema sa bubuljicama.
Zečji trn ima mnogo naziva, latinski je Onosis spinosa, a naš narod ga zove i gladiš, gladišnik, gladuška… U lekovite svrhe najčešće se koristi koren, ali i cvet i list. Savršen je diuretik, što su znali još stari Rimljani i Grci, koji su koren koristili za izlučivanje urina i razbijanje kamenja u bubregu. U spisima iz 16. veka spominje kao lek protiv zubobolje.
Savremena fitoterapija ovu biljku preporučuje kod vodene bolesti, kamena i peska u bubregu. Vrlo je delotvoran u borbi protiv urinarnih infekcija, pospešuje izbacivanje soli iz organizma i tako reguliše krvni pritisak.
Čaj od korena i cvetova pomaže kod gihta, hronične reume, bolesti srca i podstiče rad bubrega. Koristi se i za ispiranje usta, sprečava krvarenje u usnoj duplji i odlična je prevencija kod upale desni. Kod problema sa bubuljicama stavlja se kao oblog na kožu, a ubrzava i zarastanje rana.
Čaj od cvetova zečjeg trna se pravi tako što se tri kašike sipaju u litar ključale vode, ostave da odstoje i procede. Pije se tri puta dnevno po jedna šolja.
Ova biljka se ne preporučuje osobama koje imaju edem, kao posledicu oslabljene funkcije bubrega ili srca.
