Ubrzan rad srca može da se javi iznenada, nakon fizičkog napora ili stresne situacije, ali i u potpunom mirovanju. Osećaj da srce snažno lupa, ubrzano kuca ili „treperi“ u grudima često izaziva zabrinutost, posebno kada se pojavi bez očiglednog razloga. Ponekad je reč o prolaznoj reakciji organizma, dok u drugim slučajevima ubrzan rad srca može biti povezan sa poremećajem srčanog ritma ili drugim zdravstvenim problemom.
Kada je broj otkucaja srca u mirovanju veći od 100 u minuti, govori se o tahikardiji. Ipak, sam broj otkucaja nije dovoljan da bi se utvrdilo da li je stanje bezazleno ili zahteva lečenje. Važni su i trajanje epizode, pravilnost srčanog ritma, prateći simptomi i opšte zdravstveno stanje osobe.
Šta je ubrzan rad srca?
Srce ima sopstveni električni sistem koji određuje ritam njegovih kontrakcija. Kod odraslih osoba broj otkucaja u mirovanju najčešće se kreće između 60 i 100 u minuti, dok se tokom fizičke aktivnosti, uzbuđenja ili stresa prirodno povećava.
Ubrzan rad srca u mirovanju, odnosno tahikardija, označava srčanu frekvenciju veću od 100 otkucaja u minuti. Tahikardija može nastati u gornjim ili donjim srčanim šupljinama, a različite vrste poremećaja ritma mogu imati potpuno različit značaj. Neke su prolazne i bezazlene, dok pojedine zahtevaju ozbiljnu dijagnostiku i terapiju.
Zbog toga nije dobro svaki ubrzan puls automatski pripisati nervozi ili stresu. Ako se epizode ponavljaju, traju duže ili se javljaju zajedno sa drugim tegobama, potrebno je utvrditi njihov uzrok.
Koji su simptomi ubrzanog rada srca?
Ubrzan rad srca ne mora kod svakoga izazvati iste simptome. Neke osobe samo primete da im je puls mnogo brži nego obično, dok se kod drugih javljaju izraženije tegobe.
Najčešći simptomi mogu biti:
- osećaj lupanja ili ubrzanog kucanja srca,
- preskakanje ili nepravilni otkucaji,
- treperenje u grudima,
- vrtoglavica,
- slabost i izražen umor,
- osećaj nedostatka vazduha,
- nelagodnost ili bol u grudima,
- osećaj nesigurnosti ili strah tokom epizode.
Palpitacije mogu trajati svega nekoliko sekundi ili nekoliko minuta, ali kod pojedinih poremećaja ritma mogu potrajati znatno duže. Učestale ili intenzivnije epizode posebno zahtevaju procenu lekara.
Šta uzrokuje ubrzan rad srca?
Uzroci ubrzanog rada srca mogu biti različiti. Organizam normalno ubrzava rad srca kada je potrebno više krvi i kiseonika, pa je povećan puls očekivan tokom fizičkog napora. Slično se može dogoditi tokom stresa, uzbuđenja ili straha.
Međutim, ubrzan puls može biti povezan i sa drugim faktorima, kao što su nedovoljna hidratacija, povišena telesna temperatura, anemija, poremećaji rada štitaste žlezde ili poremećaji elektrolita. Na srčani ritam mogu uticati i kofein, alkohol, nikotin, energetska pića i pojedini lekovi.
Posebnu pažnju zahtevaju situacije u kojima je ubrzan rad srca povezan sa srčanim oboljenjem ili aritmijom. Zato ponavljano lupanje srca bez jasnog razloga ne treba dugoročno ignorisati.
Ubrzan rad srca i stres
Stres i snažne emocionalne reakcije mogu privremeno ubrzati rad srca. Kada je organizam izložen stresu, aktiviraju se mehanizmi koji pripremaju telo za reakciju, a jedan od njihovih efekata jeste povećanje srčane frekvencije.
Problem nastaje kada se ubrzan rad srca često ponavlja, traje duže ili se javlja čak i kada osoba nije izložena fizičkom naporu ili očiglednom stresu. U takvim situacijama važno je razlikovati prolaznu reakciju organizma od mogućeg poremećaja srčanog ritma.
Kada ubrzan rad srca može biti znak aritmije?
Aritmija predstavlja poremećaj normalnog srčanog ritma. Srce tada može kucati prebrzo, presporo ili nepravilno. Tahikardija je jedan od oblika poremećaja ritma i podrazumeva ubrzan rad srca, odnosno više od 100 otkucaja u minuti u mirovanju.
Kod aritmija se mogu javiti lupanje i preskakanje srca, osećaj treperenja u grudima, vrtoglavica, slabost ili čak gubitak svesti. Zato je kod ponavljanih tegoba važno ustanoviti kakav je srčani ritam tokom same epizode.
Kako se postavlja dijagnoza?
Ako se ubrzan rad srca ponavlja, lekar će najpre uzeti podatke o simptomima, njihovom trajanju i okolnostima u kojima se javljaju. Nakon pregleda može biti potrebno nekoliko dijagnostičkih procedura.
EKG je osnovni pregled kojim se registruje električna aktivnost srca i može pokazati poremećaje srčanog ritma. Kada se tegobe ne javljaju tokom pregleda, lekar može preporučiti Holter EKG, uređaj koji kontinuirano beleži srčani ritam tokom svakodnevnih aktivnosti. U zavisnosti od simptoma i nalaza mogu biti potrebni i ultrazvuk srca, laboratorijske analize ili dodatna kardiološka ispitivanja.
Komplikacije ubrzanog rada srca
Rizik od komplikacija zavisi od vrste tahikardije, njenog trajanja, brzine srčanog ritma i eventualnog postojanja drugih bolesti srca. Dok pojedine forme mogu biti prolazne i bez ozbiljnih posledica, određene tahikardije mogu povećati rizik od ozbiljnih kardiovaskularnih komplikacija.
Zato posebno treba obratiti pažnju na ubrzan rad srca koji se javlja uz bol ili pritisak u grudima, otežano disanje, izraženu vrtoglavicu, slabost ili gubitak svesti.
Kada je potrebno hitno potražiti pomoć?
Ubrzan rad srca ne treba ignorisati ako je veoma izražen ili se pojavi zajedno sa ozbiljnim simptomima. Hitnu medicinsku pomoć potrebno je potražiti ukoliko su prisutni bol ili nelagodnost u grudima, otežano disanje, jaka vrtoglavica, izrazita slabost ili nesvestica.
Ako se epizode ubrzanog rada srca često ponavljaju, čak i kada nema navedenih alarmantnih simptoma, preporučuje se razgovor sa lekarom ili kardiologom. Pravovremena dijagnostika može pomoći da se utvrdi uzrok i izabere odgovarajući način lečenja.
Kako se leči ubrzan rad srca?
Lečenje zavisi od uzroka. Ako je ubrzan rad srca posledica nekog drugog stanja, terapija se usmerava na njegovo rešavanje. Kod pojedinih aritmija mogu se primenjivati lekovi koji utiču na srčani ritam, dok se kod određenih poremećaja koriste interventne procedure, poput kateterske ablacije. U zavisnosti od vrste aritmije i procene kardiologa, mogu se primeniti i druge metode lečenja.
Važno je naglasiti da se terapija za srčane tegobe ne prekida niti menja samostalno. Čak i kada se simptomi povuku, ponavljani ubrzan rad srca zahteva procenu uzroka.
Šta možete učiniti za zdravlje srca?
Briga o kardiovaskularnom zdravlju podrazumeva redovno kretanje u skladu sa zdravstvenim stanjem, uravnoteženu ishranu, dovoljno odmora i kontrolu faktora rizika. Kod osoba koje primećuju da im određene navike izazivaju lupanje srca, korisno je obratiti pažnju na unos kofeina, energetskih pića, alkohola i nikotina.
Takođe, korisno je zabeležiti kada se ubrzan rad srca javlja, koliko traje, koliki je puls i da li postoje prateći simptomi. Ove informacije mogu biti veoma korisne lekaru prilikom postavljanja dijagnoze.
Bela imela biljne kapi – biljna podrška organizmu
Bela imela biljne kapi predstavljaju biljni preparat namenjen kao dodatak svakodnevnoj brizi o organizmu. Bela imela (Viscum album) tradicionalno je bila povezivana sa primenom kod krvnog pritiska i pojedinih tegoba povezanih sa cirkulacijom, ali savremeni medicinski dokazi nisu dovoljni da bi se ovaj preparat smatrao terapijom za tahikardiju ili srčane aritmije. EMA je posebno navela da kardiovaskularne indikacije bele imele nisu pogodne za samolečenje tradicionalnim biljnim lekovima.
- kod regulisanja pritiska,
- kod ubrzanog rada srca,
- za jačanje imuniteta,
- kod slabe cirkulacije.
Ukoliko imate povišen ili nizak krvni pritisak, ubrzan ili nepravilan rad srca ili koristite terapiju za srce i krvni pritisak, pre upotrebe biljnih preparata potrebno je konsultovati lekara ili farmaceuta. Bela imela ne treba da zameni propisanu terapiju niti kardiološki pregled.
Ako vas muči ubrzan rad srca, najvažnije je najpre utvrditi njegov uzrok. Biljna podrška može biti deo celokupne brige o organizmu, ali kod simptoma koji se ponavljaju ili su praćeni bolom u grudima, otežanim disanjem, vrtoglavicom ili nesvesticom, prioritet je stručna medicinska procena.
