Polni odnosi su jedan od čestih uzroka cistitisa. Inače, cistitis je veoma čest kod žene koja se tek udala ili počela da živi sa partnerom. Žena to često povezuje sa nevernošću muža, mada tome nema razloga. Obično se radi o mehaničkom cistitisu, jer se tokom snošaja izaziva blaga upala spoljašnjeg dela uretre koja omogućava prolaz klica u unutrašnjost bešike.
Trudne žene su posebno ugrožene cistitisom, jer u skladu sa rastom fetusa dolazi do hroničnog pritiska mokraćne bešike koja omogućava retrogradni prolaz mikroba iz spoljašnjosti prema bešici i odavde do bubrega. Osim toga, hormonalne promene koje su svojstvene porođaju izazivaju širenje mokraćnih kanala koji još više olakšavaju prolaz mikroorganizmima. Hormonske promene su još jedan razlog za pojavu cistitisa. Neke žene veoma lako dobijaju cistitis u određenom periodu menstrualnog ciklusa.
Cistitis simptomi
- Učestale navale mokrenja;
- Osećaj da nismo izbacili sav urin na kraju mokrenja;
- Opšte loše stanje;
- Bol u predelu ispod trbuha;.
- Temperatura (u nekim slučajevima).
Često ovi znaci izostaju, pa može da se čini kao da je reč o prehladi ili gripu sa bolom u mišićima i opštim lošim stanjem. Dijagnoza se postavlja veoma jednostavno: stavljanjem reaktivne trake u svež urin.
ISHRANA KAO LEČENJE
Iako ne postoji neka posebna dijeta za lečenje cistitisa, sledeća pravila treba uzeti u obzir:
- Unositi velike količine namirnica koje sadrže tečnost (supa od belog luka, voda, voćni sokovi, povrće za salatu).
- Treba smanjiti unos jakih namirnica koje alkalizuju urin, kao što je meso, mlečni proizvodi i jaja.
- Isto tako treba maksimalno smanjiti konzumiranje šećera, dozvoljena je veoma mala količina meda. Neki cistitisi se javljaju zbog preteranog konzumiranja šećera i kod dijabetičara.
- Kao poslednje, treba izbegavati kafu i čokoladu, koje takođe nadražuju.
Cistitis prirodno lečenje
Delovanje lekovitih biljaka ide u različitim pravcima. Na prvom mestu, korisne su diuretske biljke koje pospešuju stvaranje urina, jer se na taj način stvara takozvana akcija ispiranja koja smanjuje mogućnost razmnožavanja klica. Unos diuretskih čajeva treba da bude propraćen unosom dovoljne količine tečnosti, naročito vode (više od dva litra dnevno). Neke osobe se iznenade kada im se preporuči tolika količina tečnosti jer je upravo jedan od znakova cistitisa osećaj de se često mokri. Kod osoba kod kojih se cistitis ponavlja, tretman čišćenja treba da obuhvati jetru, kožu i bubrege, jer ponavljanje urinarnih infekcija ukazuje na toksemiju ili nečistoću unutar tela. Biljke koje se najviše koriste u lečenju urinarnih infekcija imaju bogat sadržaj ‘hidrokinona’ i u prirodnom stanju nisu antiseptične. Prolaskom kroz telo i bubrege, one vrše ulogu prirodnog antibiotika, radi čega su nam i potrebne. Osim toga, primećeno je da se ove aktivne antibiotičke metabole lakše stvaraju kada u urinu postoji određeni alkalitet i prisustvo ureje, koje su prilično česte pri urinarnim infekcijama.
Potočarka (Nasturtium officinale)
Koriste se listovi koji su bogati gliko-nasturom (gluconasturtosido), koji ima umereno antiseptičko dejstvo. Uzimaju se na različite načine, na primer, možemo pripremiti sok od sveže potočarke tako što jedna doza sadrži 30 do 50 ml, a pije se tri do šest puta dnevno, možemo ih dodati salatama u velikoj količini ili napraviti čaj od sveže ili suve biljke.
Buchua (Barosma betulina)
Od ove egzotične biljke upotrebljavaju se listovi koji su posebno korisni kod hronično nadražene urinarne sluzokože, cistitisa, prostatitisa, uretritisa ili mokraćnog kamena. Priprema se infuzija od 10 do 40 g listova i litra vode, koju pijemo tokom dana.
Medveđe grožđe (Arctostaphvlos uvaursi)
Sadrži deset posto arbutina, koji se u bubregu i u prisustvu ureje pretvara u hidrokinon i glikosid.
Kod urinarnih infekcija obično povećava sadržaj ureje u mokraći, te je manje kisela, tako da medveđe grožđe ima veće antiseptičko svojstvo u slučaju infekcije nego u normalnim okolnostima; zanimljivo je, dakle, da je njegovo svojstvo utoliko veće koliko je infekcija ozbiljnija.
Ova biljka nema nikakvo diuretskog dejstvo.
Upotreba medveđeg grožđa daje mokraći tamnu boju. Srednja doza je 10 g biljke u prahu (što odgovara oko 400 do 700 mg arbutina), četiri do šest puta dnevno. Postoji zamena za medveđe grožđe, ali je ova biljka najpogodnija zbog visokog sadržaja arbutina. Crvena ribizla (Ribes rubrum), listovi planike (Arbutus unedo) ili brecina (Calluna vulgaris) sadrže zanimljivu količinu ovog hidrokinona, koja je uvek manja od one koju sadrži medveđe grožđe.
Hernijarija (Herniaria glabra)
Ova biljka deluje kao mokraćno dezinfekciono sredstvo jer sadrži vrstu saponina, hernijarin, koji utiče na grčenje mišića mokraćne bešike smanjujući neprijatan osećaj stalnog nagona za mokrenje. Sveža trava sadrži veću količinu hernijarina.
Hernijarin je osetljiv na toplotu te ga pripremamo kao infuziju (kuvanje utiče na gubitak njegovih svojstava).
Planika (Arbutus unedo)
Listovi planike takođe su bogati hidrokininima, ali u manjoj količini od medveđeg grožđa. Zato imaju manje antiseptičko dejstvo, koje može biti dovoljno u slučaju blagog cistitisa i kada nemamo
na raspolaganju neku drugu biljku sa jačim dejstvom. Upotrebiće se prokuvani listovi (kuvaju se deset minuta), po tri šolje dnevno.
BIOMIOM ČAJ je baziran na pažljivo odabranoj biljnoj mešavini koja dokazano pomaže kod ženskih ginekoloških problema, uključujući i ciste na jajnicima. Ako se pitate koji je najbolji čaj za ciste na jajnicima – preporučujemo BIOMIOM ČAJ.
Može da se koristi samostalno i u kombinaciji sa drugom terapijom, lekovima ili drugim preparatima, a mi savetujemo da koristite i FLORAVITEX KAPI.
BIOMIOM ČAJ nema nikakvih kontraindikacija i potpuno je prirodan i bezbedan biljni preparat za regulisanje velikog broja ženskih tegoba, a možete da ga koristite i u preventivne svrhe za jačanje opšte otpornosti organizma i imuniteta.[divider style=”normal” top=”20″ bottom=”20″]
FLORAVITEX KAPI dokazano pomažu i kod cista na jajnicima, a ovaj takođe 100% prirodan preparat je na bazi biljke koja se zove konopljika.
