Sigurno ste čuli da postoje dve vrste holesterola – dobri (HDL) i loši (LDL) holesterol. HDL i LDL su, zapravo, nosioci holesterola koji se nazivaju lipoproteinima. HDL je dobar, jer nosi holesterol od arterija ka jetri, odakle se on može eliminisati iz vašeg organizma. LDL ima suprotan efekat. Previše LDL-a može uticati na stvaranje plaka koji začepljuje i sužava arterije i stvara upale. Ovaj sled događaja može dovesti do naglog pucanja usled čega dolazi do slanja ugruška u krvotok uzrokujući srčani i/ili moždani udar.
Činjenice o holesterolu
Ranije se mislilo da konzumiranje namirnica koje sadrže holesterol povećavaju nivo holesterola koji vaše telo prirodno proizvodi čime se povećava njegova količina u krvi. Verovalo se da je to rizično zbog toga što bi prevelike količine holesterola u krvi mogle povećati rizik od srčanih oboljenja. Dugi niz godina se preporučivalo da dnevni unos holesterola ne bi smeo biti veći od 300 mg.
U stvarnosti, jedno žumance sadrži oko 185 mg holesterola, 60 grama nemasne junetine ili govedine sadrži oko 60 mg, a jedna kašika putera oko 30 mg holesterola. Najnovija istraživanja to pobijaju, jer su dokazala da ne postoji značajna veza između konzumiranja prehrambenog holesterola i holesterola u krvi.
Skoro svi koji su preneli ovu poslednju vest spomenuli su da više ne postoji granica za unos holesterola, ali to ne znači da je sada zdravo da unosite pljeskavice ili pizze sa kobasicama. Istraživači su i dalje zabrinuti oko povezanosti holesterola u krvi i zasićenih masti iz hrane, kao onih koje se mogu naći u siru.
Verovatno ste imali priliku da čujete za nova istraživanja koja tvrde da niži unos zasićenih masti nije povezan sa manjim rizikom od srčanih oboljenja. To je tačno, ali to nije cela priča, jer rizik leži u onome čime menjate namirnice koje sadrže zasićene masti. Kada smanjuju unos zasićenih masti, ljudi ih obično “nadopunjuju” ugljenim hidratima te na taj način smanjuju zaštitni nivo HDL holesterola i povećavaju nivo triglicerida – kombinacija koja zapravo može povećati rizik od srčanih oboljenja.
Brojna istraživanja su pokazala da zamena namirnica, kao što su puter i sir, mastima biljnog porekla, kao što su maslinovo ulje i avokado, može pomoći u smanjenju rizika od srčanih oboljenja.
Zaključak: Svi bismo trebali unositi manje šećera i prerađenih namirnica, a više namirnica biljnog porekla, kao što su povrće, voće i integralne žitarice. Dakle, ako unosite holesterol iz jaja, onda istovremeno unosite i hranjive materije biljnog porekla, kao što je povrće. To je dobra i zdrava ishrana.
FloraLip biljne kapi
FloraLip biljne kapi za jetru i holesterol pomažu razgradnju holesterola u žučne kiseline i eliminaciju viška holesterola iz organizma putem sistema za varenje. Ova dva procesa dovode do smanjenja nivoa „lošeg“ i povećanja nivoa „dobrog“ holesterola u krvi.
FloraLip® biljne kapi sadrže mešavinu biljnih tinktura koje mogu da doprinesu snižavanju nivoa holesterola i sprečavanju slepljivanja krvnih pločica (trombocita)
