Radi se o folikularnim cistama koje su drugačije od regularnih jajnih cisti, nisu ispunjene tekućinom i ne rastu, a žena istovremeno na jajnicima može imati i folikularne i obične ciste.
Sindrom policističnih jajnika
Sindrom policističnih jajnika, ili PCOS, jedan je od najčešćih hormonskih poremećaja, koji pogađa jednu od pet žena. Problem je što ga je teško dijagnostikovati, a mnoge žene nisu svesne da žive sa ovim sindromom.
Uzrok nastanka sindroma policističnih jajnika (PCOS) još uvek nije u potpunosti razjašnjen, pa samim tim nije moguće tačno predvideti koje žene se nalaze u većem riziku da ga razviju. Smatra se da ulogu mogu imati nasledni faktori, kao i poremećaj u ravnoteži hormona – posebno onih koji utiču na rad jajnika i nivo insulina u organizmu. Povišen nivo insulina može doprineti većoj proizvodnji muških hormona (androgena), što može izazvati simptome poput neredovnih ciklusa, akni ili pojačane maljavosti.
Važno je naglasiti da je PCOS veoma čest sindrom među ženama reproduktivnog doba i da njegovo postojanje ne znači da sa vama nešto „nije u redu“. Mnoge žene sa ovim sindromom vode sasvim normalan i zdrav život, a simptomi se mogu uspešno kontrolisati promenama u načinu života ili odgovarajućom terapijom. Takođe, sindrom policističnih jajnika ne znači nužno i problem sa plodnošću – mnoge žene sa PCOS-om mogu da zatrudne prirodnim putem ili uz manju medicinsku podršku.
Simptomi sindroma policističnih jajnika (PCOS) mogu se značajno razlikovati od žene do žene. Kod nekih su veoma izraženi, dok gotovo polovina žena nema nikakve jasne ili vidljive simptome, pa često i ne znaju da imaju ovaj sindrom.
Najčešći simptomi uključuju:
-
masnu kožu i akne,
-
neredovan, redak ili potpuno izostao menstrualni ciklus,
-
povećanu maljavost na licu i telu (hirsutizam),
-
opadanje kose na temenu glave,
-
sklonost ka gojenju i otežano mršavljenje.
Pored toga, mnoge žene sa PCOS-om imaju poteškoće sa plodnošću zbog neredovne ili izostale ovulacije, a postoji i povećan rizik od spontanog pobačaja. Hormonalni disbalans i fizičke promene često mogu dovesti do osećaja nesigurnosti i depresije. Uz to, kod nekih žena javljaju se i dodatni simptomi poput peruti, povišenog krvnog pritiska, pa čak i produbljivanja glasa.
Dijagnoza PCOS-a može biti zahtevna, jer ne postoji jedan jedinstven test koji ga potvrđuje. Umesto toga, lekari se oslanjaju na kombinaciju simptoma, laboratorijskih nalaza i ultrazvučnog pregleda. Ako žena ima bar dva do tri karakteristična pokazatelja – poput prisustva folikularnih cisti na jajnicima, neredovne menstruacije i povišenog nivoa androgenih hormona – ginekolog i endokrinolog u saradnji mogu relativno pouzdano postaviti dijagnozu.
Gojaznost se često javlja kao jedan od simptoma sindroma policističnih jajnika, ali ujedno i kao faktor koji može doprineti razvoju ozbiljnijih zdravstvenih komplikacija. Zbog toga stručnjaci posebno naglašavaju značaj zdravog načina ishrane – unošenje što više svežeg voća i povrća, integralnih žitarica i prirodnih namirnica, uz istovremeno izbegavanje rafinisanog šećera, masne i prerađene hrane, alkohola i prekomerne količine kofeina.
U lečenju PCOS-a lekari koriste različite vrste terapije, u zavisnosti od simptoma i individualnih potreba pacijentkinje. Lekovi iz grupe metformina propisuju se radi smanjenja insulinske rezistencije i prevencije razvoja dijabetesa tipa 2. Kod žena koje imaju poteškoće sa ovulacijom često se koristi klomid (clomiphene citrate) kako bi se regulisala ovulacija, dok se kontraceptivne pilule prepisuju radi uspostavljanja urednijeg menstrualnog ciklusa i smanjenja nivoa androgenih hormona.
Ipak, lekovi sami po sebi nisu dovoljni. Da bi terapija imala optimalan efekat, važno je usvojiti zdrave životne navike: uravnoteženu ishranu, redovnu fizičku aktivnost i smanjenje izloženosti stresnim situacijama. Promene životnog stila često doprinose smanjenju simptoma i poboljšanju kvaliteta života.
Treba naglasiti da ne postoji jedinstveni lek koji u potpunosti leči PCOS, jer se radi o doživotnom zdravstvenom stanju koje se može uspešno držati pod kontrolom, ali ne i potpuno ukloniti.
Ukoliko se sindrom ne leči na odgovarajući način, može dovesti do ozbiljnijih posledica kao što su kardiovaskularne bolesti, dijabetes tipa 2 i karcinom endometrijuma (sluzokože materice). Pravovremena dijagnoza i kontinuirana briga o sopstvenom zdravlju ključni su u sprečavanju ovih komplikacija.
VIRAK BILJNE KAPI pomažu kod sledećih stanja/bolesti:
- ciste
- miomi
- polipi
- endometrioza
- pojačano menstrualno krvarenje
- prolaps materice
- upala jajnika
- neplodnost
- tegobe u menopauzi.
VIRAK BILJNE KAPI u kombinaciji sa preparatom FLORAVITEX BILJNE KAPI (na bazi konopljike) pomažu i kod ženske neplodnosti i regulišu hormonski disbalans.
Upotreba VIRAK KAPI:
Rastvoriti 30 kapi u 2dl vode, tri puta dnevno, najbolje pola sata posle jela. Koristiti minimum 3 do 6 meseci u kontinuitetu.
