U 90% slučajeva glavni uzrok koronarne bolesti srca je ATEROSKLEROZA. Počinje još u detinjstvu, a karakteriše ga stvaranje naslaga masti u krvnim sudovima celog tela. Nagomilavanjem masti u zidovima srčanih arterija, vremenom, dolazi do njihovog suženja i smanjenja protoka krvi kroz njih. Srčani mišić ne dobija dovoljno kiseonika, te nastaju simptomi tzv. ishemijske bolesti srca.
Rizik od koronarne bolesti srca se linearno povećava u zavisnosti od godina života. Žene su „zaštićene“ do menopauze i u tom periodu vrlo retko obolevaju od koronarne bolesti, osim žena koje boluju od šećerne bolesti. Nakon 50. godine je rizik skoro kao i kod muškaraca, a od 60. godine su izjednačeni.
Šećerna bolest – Čak i kod poremećene tolerancije glukoze postoji povećanje smrtnosti od koronarne bolesti srca. Šećerna bolest dovodi i do slabosti srca. Dijabetes je odgovoran za oko 60% svih smrtnih slučajeva od koronarne bolesti srca. Naročito kod tipa I nastaju difuzna suženja koronarnih arterija ili pretežno intramuskularnih krvnih sudova (bolest malih krvnih sudova).
Pušenje je odgovorno za preko 20% svih slučajeva naprasne smrti, a rizik od infarkta miokarda je oko 50% veći nego kod nepušača. Godine pušenja takođe utiču na rizik – nakon 30 godina povećava se rizik za duplo nego što je nakon 10 godina. Pasivni pušači imaju takođe povišen rizik do 23%.
Krvni pritisak – Kod TA >120/85mmHg povećava se rizik linearno. Kad je dijastolni (donji) pritisak povišen, rizik izrazito raste. Kad je sistolni (gornji) pritisak 160 mmHg, rizik se trostuko povećava. Kad je dijastolni pritisak 100 mmHg rizik se povećava 5 puta.
Gojaznost povećava rizik od koronarne bolesti srca udružena sa drugim faktorima rizika (hiperholesterolemija, hipertenzija). Bitna je građa tela: kod gojaznog stomaka, a manje količine sala oko kukova povećava se rizik od oboljenja srca.
Bubrežna insuficijencija – Kod dijaliziranih bolesnika se rizik od koronarne bolesti srca povećava više od 10 puta. Uzroci su verovatno multifaktorijalni (hipertenzija, homocystein, drugi faktori rizika).
Alkohol – Redovno konzumiranje alkohola u umerenim količinama snižava mortalitet od koronarne bolesti (nivo HDL holesterola raste). Crveno vino ima kardioprotektivno dejstvo za razliku od piva i rakije. Ne utiče na ukupan mortalitet. Kod konzumiranja velikih količina alkohola raste rizik od koronarne bolesti srca i ubrzava se cerebralna (moždana) ateroskleroza.
Lečenje
Cilj je smanjiti povišen krvni pritisak i proširiti krvne sudove. Izbor terapije je individualan kao i doziranje. Kod mnogih ljudi mogu se javiti neželjeni efekti, ali to ne znači da terapiju treba u potpunosti obustaviti.
Cardioplant biljne kapi povoljno deluju kod svih kardiovaskularnih tegoba. Biljni sastojci koji ulaze u sastav kapi regulišu krvni pritisak, pomažu održavanje normalnog rada srca i cirkulacije.
Cardioplant biljne kapi pojačavaju protok krvi kroz miokard, a periferni otpor u krvnim sudovima smanjuju. Koriste se kao dopunska terapija kod srčane insuficijencije, sprečavaju aritmiju, šire koronarne krvne sudove, smanjuju nivo holesterola i triglicerida, ublažavaju simptome angine pektoris.
