Sremuš je jedna od prvih prolećnih, vitaminskih salata. Ipak, ova biljka je neopravdano zapostavljena, iako nutricionisti poručuju da je odlična u borbi protiv povišenog krvnog pritiska i holesterola. Štaviše, oboleli bi uzimanjem prolećnog sremuša mogli da stabilizuju pritisak bar dva do tri meseca i da odmore jetru od lekova i istovremeno smanje vrednost holesterola. S proleća, sremuš najbolje čisti krv, žuč i jetru od štetnih zimskih produkata metabolizma. Toliko je efikasan da ga i medvedi traže kad se probude iz dubokog zimskog sna da bi njime očistili želudac, creva i krv.
Osim alicilina koji deluje kao antibiotik, sremuš sadrži etarsko ulje sa alisulfidima (slično onom u belom luku), biološke katalizatore i polisaharide. Mladi listovi imaju i vitamin C i karotin, dok lukovice sadrže manje lekovitih sastojaka. Travari kažu da sremuš smiruje kašalj, jača srce i oslabljeni srčani mišić, štiti srce od infarkta, usporava aterosklerozu krvnih sudova, širi ih i smanjuje visok krvni pritisak. Ova biljka, takođe, poboljšava apetit, otklanja smetnje sa varenjem, smiruje upalu sluzokože želuca, otklanja nadutost i gasove, omogućava bolje izlučivanje žuči, podstiče rad bubrega i smiruje upale mokraćnog mehura, sprečava osteoporozu i smanjuje bolove od artritisa i reume…
Međutim, treba napomenuti da onog trenutka kad se list ubere, on počinje vrlo brzo da gubi ova lekovita jedinjenja (alicin i ahoin). U dodiru sa vazduhom počinje oksidirati, a zatim se razgrađuje i time se njegova lekovitost gubi veoma brzo skoro 2 procenta na sat. U praksi sremuš biljka u toku 24 sata izgubi polovinu svojih lekovitih svojstava, a za 48h ona nestaju u potpunosti, ostaje samo ukusna začinska biljka.
Jedina mana ove biljke, je to što nam je u svežem stanju dostupna svega 30-ak dana tokom proleća. Jedino rešenje je da se lekovitost ove biljke koristi tokom cele godine, je u našim biljnim kapima od sremuša koje su proizvedene po najmodernijoj tehnologiji kako bi se na najkvalitetniji način sačuvale sve blagodeti ove božanske biljke.
Visok krvni pritisak i sremuš
Oboljenja i poremećaji rada kardiovaskularnog sistema, kao što su povišen krvni pritisak, trigliceridi i holesterol, koji su najčešći uzročnici moždanog i srčanog udara, već uveliko u celom svetu poprimaju obeležja epidemije. Kao što je poznato, visok krvni pritisak više nije problem i bolest samo starih ljudi, kao što je to ranije bilo slučaj, već i mladih, kod kojih se oboljenje i problemi javljaju već u 35. godini života.
Na pojavu hipertenzije utiču nezdrave životne navike, loša ishrana i velika izloženost stresu, pa je s razlogom sve više prisutan visok krvni pritisak na nervnoj bazi. Oboljenje je vrlo neugodno i iz godine u godinu progresira te uzima danak kod sve mlađe populacije. Glavni problem predstavlja to što su simptomi hipertenzije vrlo teško uočljivi i često prelaze nezapaženo sve do trenutka kada nastanu teška sistemska oštećenja u organizmu.
