Pre nego što se dijabetes tipa 2 razvije, kod većine ljudi se javlja tzv. stanje predijabetesa. To je faza u kojoj je vrednost glukoze povišena u odnosu na normalnu, ali je još uvek ispod nivoa dovoljnog da bi se dijagnostikovao dijabetes. Upravo ta faza značajna je jer se pojava dijabetesa može odgoditi ili čak izbeći ako se znatno promene navike, a najveći broj ljudi je prolazi i ne znajući da im je nivo šećera povišen.
Istraživanja pokazuju da se kod većine osoba u predijabetesnom stanju dijabetes tipa 2 razvija u roku od 5 do 10 godina. Ovo znači da bi redovna jednogodišnja kontrola (sistematski pregled koji uključuje kontrolu krvi), bila sasvim dovoljna da se na vreme prepozna predijabetes. Kada se na pregledu posumnja u probleme sa šećerom, lekar procenjuje dalju proceduru i pacijent se može podvrgnuti testu opterećenja glukozom. Posebno je bitno naglasiti da se hronične komplikacije dijabetesa na krvnim sudovima i nervima, bubregu, oku i drugim organima, u fazi predijabetesa mogu razviti gotovo istom brzinom kao i kod osoba već obolelih od dijabetesa.
Faktori rizika za predijabetes i dijabetes:
- Starost – više od 40 godina,
- Način života,
- Ranije povišen nivo šećera u krvi,
- Lično zdravstveno stanje – posebno utiče povišen krvni pritisak
- Prisustvo dijabetesa u toku trudnoće ili rođenje deteta sa porođajnom težinom većom od 4,5 kg,
- Povišen nivo lošeg – LDL holesterola i triglicerida,
- Sindrom policističnih jajnika,
- Ranija pojava oboljenja u porodici – nasledno opterećenje.
Iako lekari ponavljaju da bi svaka odrasla osoba trebalo jednom godišnje da obavi sistematski pregled, predijabetes se uglavnom otkriva tek pet godina nakon pojave. Nažalost, u tom stanju je moguće biti i bez simptoma, ali ne i bez rizika. Mnogi misle da samo dijabetes šteti organizmu, ali podaci pokazuju da i ovo stanje, ako se ne preduzmu mere i promeni način života, znatno povećava rizik od nastanka srčanog i moždanog udara.
Dijabetes tipa 2 može se sprečiti ili odložiti, pre svega promenama ishrane i fizičkom aktivnošću, a ako se i ne spreči, može se, u svakom slučaju, kontrolisati. Kontrolisati dijabetes znači održavati nivo glukoze jer u protivnom dolazi do razvoja akutnih ili hroničnih komplikacija koje mogu biti fatalne po pacijenta.
Dijabetes je danas vodeći uzrok oštećenja bubrega, slepila i amputacija koje nisu posledica trauma. Nažalost, dijabetesu se najčešće kasno postavi dijagnoza (procenjuje se daje period od pojave bolesti do uspostavljanja dijagnoze duži od pet godina). Ovo je veoma važno, jer do tog perioda kod većine obolelih nastupaju nepovratna oštećenja. U kojoj god fazi se dijabetes otkrije, promenama načina života moguće je bitno usporiti posledice, a što se ranije bolest otkrije, posledice će biti manje štetne.
Floradijabet biljne kapi pored smanjenja, odnosno normalizacije nivoa šećera u krvi, pozitivno deluju na sve metaboličke procese u organizmu, pa se upotrebom ovih kapi istovremeno reguliše i nivo holesterola i masnih materija u krvi.
Floradijabet kapi za šećer mogu slobodno da se kombinuju sa terapijom koju trenutno koristite kako bi smanjili primenu lekova i pomogli da lakše kontrolišete nivo šećera u krvi.
