Stres, radost, uzbuđenje najčešći su uzroci lupanja srca, odnosno tahikardije. Kada srce ubrzano radi pri susretu sa osobom u koju smo zaljubljeni, ne žalimo se jer znamo uzrok. Ali, šta se dešava ako srce iznenada, bez nekog vidljivog razloga počne ubrzano da kuca, pa nas neprijatno uznemiri i zabrine?
Granice koje prihvatamo kao normalne za dnevni, aktivni period su od 60 do 100 otkucaja u minutu. Toleriše se i do 50 otkucaja u minutu. Što se tiče gornje granice od 100 otkucaja u minutu, poželjno je da to ne bude dominantno, optimalan je broj otkucaja od 60 do 80. Ipak, važno je reći da povremena “iskakanja” mogu da budu posledica neposredne situacije uzbuđenja, straha, nagle promene položaja i slično.
Tahikardija je glavnom je bezopasna, ukoliko je vezana za situaciju za koju je poznato da može da izazove lupanje srca. Gojaznost je takođe značajan razlog ubrznog srčanog rada. Ukoliko je u pitanju iznenada nastalo lupanje srca, bez jasnog uzroka ili povoda, a posebno ukoliko je osećaj lupanja srca praćen nesvesticom, treba se javiti lekaru. Čak, ukoliko gubitku svesti prethodi lupanje srca, treba se javiti lekaru.
Tahikardija je ponekad posledica pada arterijskog pritiska – što viđamo kod mlađih žena, pa se dešava da srce nešto brže lupa jer se organizam brani ubrzanim srčanim radom od pada pritiska.
Uzroci tahikardije
Od već pomenutih fizioloških uzroka – koji ni na koji način nisu vezani za oboljenje, već su normalna reakcija na stres, uzbuđenje, radost… Tahikardija najčešće može da se poveže sa anemijom (malokrvnošću), poremećajem funkcije štitne žlezde, gojaznošću, kao i sa srčanim bolestima – koje mogu da budu vezane za električne fenomene srca (koji prate srčanu radnju), ali i ozbiljnija oboljenja – srčanu slabost, poremećaj funkcije srčanih zalistaka.
Stres kao uzrok tahikardije
Treba izbegavati stres kad god je moguće, i ukoliko je moguće. Ali, realno, svakodnevno smo u situaciji da tahikardija može da se desi, pa treba naučiti da se živi sa tim i ne reagovati preteranim strahom, jer on samo pojačava tahikardiju.
Cardioplant biljne kapi povoljno deluju kod svih kardiovaskularnih tegoba. Biljni sastojci koji ulaze u sastav kapi regulišu krvni pritisak, pomažu održavanje normalnog rada srca i cirkulacije.
Cardioplant biljne kapi pojačavaju protok krvi kroz miokard, a periferni otpor u krvnim sudovima smanjuju. Koriste se kao dopunska terapija kod srčane insuficijencije, sprečavaju aritmiju, šire koronarne krvne sudove, smanjuju nivo holesterola i triglicerida, ublažavaju simptome angine pektoris.
