Sremuš pouzdano čisti krv

Sremuš (divlji ili medveđi luk) je samonikla biljka i možete ga brati u šumi u višim planinskim krajevima, pre cvetanja, već početkom aprila pa sve do početka juna. Već pri prvom dodiru ćete ga prepoznati po karakterističnom mirisu na beli luk.

Bogat je izvor vitamina C, belančevina i karotina. Listovi i lukovica sremuša se koriste kao vrlo zanimljiv i ukusan začin u salatama, supama, varivu, umacima, itd. Najčešće se upotrebljava svež jer kuvanjem gubi svoje glavne karakteristike, ukus i miris.

U proleće je ovaj luk najbolji lek i on čisti krv, žuč i jetru od zimskih proizvoda sagorevanja. Lekoviti delovi biljke su mladi prolećni listovi koji se beru u aprilu i maju. Može se u frižideru održati od sedam do 10 dana.

Terapeutsko delovanje ove biljke jednako je delovanju belog luka, a kod obe biljke za to je zaslužna visoka koncentracija eteričnih ulja koja sadrže sumpor (alicin).

Osim alicilina koji ima antibiotsko delovanje, sremuš sadrži eterično ulje s alisulfidima, slično kao i u belom luku, biološke katalizatore i do 15 odsto polisaharida. Mladi listovi sadrže od 20 do 50 mg vitamina C i malo karotina.

Sremuš može drastično uticati na krvni pritisak

Smatra se da povoljno deluje u lečenju arterioskleroze, kod niza želudačnih i crevnih tegoba, i kod bolesti jetre. Uzimanje ekstrakta medveđeg luka pokazalo se korisnim u terapiji mnogih bolesti sistema za disanje.

Delotvoran je lek protiv crevnih parazita kod dece, a stimuliše rad želuca i creva. Uspešno se primenjuje kod hematoma i otvorenih rana koje teško zarastaju. Pomaže lakšem izlučivanju viška sluzi iz pluća, pa se tako omogućuje iskašljavanje i lakše disanje.

Upozorenje:

Ne berite medveđi luk ako niste sigurni jer ga je lako zameniti za otrovni mrazovac, durđicu ili čemeriku, jer su jako slični ali nijedna biljka koja je slična sremušu ne miriše na beli luk.