Artičoka je jedan od omiljenih jestivih cvetnih pupoljaka zimske sezone. Njena upotreba kao biljke je bila dobro poznata još kod starih Grka i Rimljana, koji su znali za njene medicinske i zdravstvene kvalitete. Botanički, artičoka pripada porodici glavočika (Asteraceae).
Artičoka je biljka poreklom iz mediteranskog regiona, stoga igra tako važnu ulogu u njihovoj kuhinji. Artičoke se mogu naći širom Evrope, zemalja Bliskog istoka i Amerike, ali se ređe javljaju u azijskim zemljama.
Jestivi deo artičoke je pupoljak unutar cvetne glave pre nego što postane potpuno žut. Vreme je ključ kada je u pitanju kultivacija artičoki, jer postaju tvrde i skoro nejestive kada cvet potpuno procveta. Takođe, jedan od najtraženijih delova artičoke je “srce”, koje je osnova iz koje izbijaju drugi pupoljci. Ovo ”srce” se često smatra poslasticom ili barem najukusnijim delom biljke i generalno je skuplje.
Artičoke rastu na drveću ili bolje rečeno artičoke su biljke koje su visoke oko 1-2 m i imaju srebrno-zeleno lišće. Cvetni pupoljak, u obliku kugle, ima oko 6-10 cm u prečniku, sa težinom od oko 150 grama. Jestivi delovi njenog pupoljka su donji mesnati deo i osnova. Artičoke se uglavnom nalaze u zelenoj i ljubičastoj boji, u srednjim i velikim dimenzijama.
Lekovita dejstva
Artičoke su svestrana namirnica, i mada ih neki smatraju povrćem, one su zapravo varijetet čička.
Artičoka kao lek se uglavnom koristi zbog svojih prednosti u:
- – zaštiti protiv različitih oblika raka,
- – jačanju snage imunog sistema,
- – snižavanju holesterola,
- – štiti od bolesti poput dijabetesa, ateroskleroze, srčanog udara i šloga.
Artičoke su takođe dugo bile poznate po svom učinku na detoksikaciju organizma i poboljšanje zdravlja jetre, kao i po pomoći kod probavnih problema kao što su loše varenje, opstipacija (zatvor), sindrom iritabilnog creva i dijareja. Osim toga, ovaj čudesni mali ”korov” može smanjiti krvni pritisak, eliminiše mamurluk i stimuliše mokrenje.
Listovi artičoke su takođe jestivi i mogu da se koriste u lekovite svrhe.
Artičoka se takođe koristi kao biljni lek za lošu probavu, gubitak apetita i dispepsiju sa osećajem nadutosti, višak intestinalnih gasova, podrigivanjr, mučninu, sindrom iritabilnog creva, visok holesterol, gojaznost i giht.
Kliničke studije su pokazale da artičoke mogu da smanje vrednosti triglicerida i holesterola u krvi, što objašnjava zašto se ova biljka najčešće koristi za lečenje ateroskleroze.
Naučne studije takođe dokazuju da artičoke sprečavaju oksidaciju štetnog LDL holesterola, za koji se veruje da igra važnu ulogu u razvoju ateroskleroze.
Nekoliko kliničkih ispitivanja su pokazala da ekstrakt artičoke može smanjiti količinu holesterola i triglicerida, a neke novije studije pokazuju da ova biljka može pomoći u poboljšanju odnosa između dobrog (HDL) i lošeg (LDL) holesterola.
Artičoka kao lek takođe jača apsorpciju hranljivih sastojaka iz hrane i poboljšava varenje masti i može se koristiti za konstipaciju uzrokovanu lošom funkcijom jetre.
Osim toga, artičoka ima slabo diuretsko svojstvo i može smanjiti povišenu količinu mokraćne kiseline u krvi. Stoga može biti korisna lekovita biljka u lečenju reumatičnih poremećaja poput osteoartritisa i gihta.
CARDIOPLANT BILJNE KAPI su 100% prirodan preparat koji sadrži mešavinu biljnih ekstrakata divljeg kestena, bele imele, gloga, lincure, matičnjaka i valerijane.
CARDIOPLANT BILJNE KAPI zahvaljujući svojim fiziološkim efektima deluju povoljno kod svih kardiovaskularnih tegoba:
- regulišu krvni pritisak,
- pomažu održavanje normalnog rada srca i cirkulacije
- štite od kardiovaskularnih bolesti
- pojačavaju protok krvi kroz miokard, a smanjuju periferni otpor u krvnim sudovima
- služe kao dopunska terapija kod srčane insuficijencije
- sprečavaju aritmiju
- šire koronarne krvne sudove
- smanjuju nivo holesterola i triglicerida
- ublažavaju simptome angine pektoris
- deluju i kao blagi diuretik.
CARDIOPLANT BILJNE KAPI mogu da koriste i potpuno zdrave osobe, a važno je napomenuti da je ovo prirodni preparat koji nema neželjenih efekata ni kontraindikacija.
