SPAS ili POMOĆ jetri?

Ima li pomoći pacijentima koji su oboleli od bolesti koja se zove ciroza jetre?

Funkcija jetre u organizmu je višestruka. Jetra je jedan od organa s najviše zadataka, a bolesti jetre su često bez simptoma i najčešće se otkrivaju prekasno. Stoga je nužno obratiti pažnju na taj itekako važan organ te šta i kako možemo da učinimo da bismo sačuvali njegovo zdravlje i zaštitili ga.

Stotine pacijenta  su se uverili da se uz određene promene u režimu života i uz pomoć prirodnih preparata može nastaviti kvalititeniji zivot od onoga sto predviđa zvanična medicina.

Ciroza jetre (Cirrhosis hepatis) je difuzno, progresivno hronično zapaljenje jetre pri čemu propada jetreni parenhim, a umesto njega javlja se fibrozno tkivo.  Proces je istovetan u čitavoj jetri, i što je najgore, vrlo je podmukao, često bez ikakvih manifestacija, jer se simptomi počinju postepeno razvijati, odnosno pojavljivati.

Ciroza jetre simptomi:

Potrebno je skrenuti pažnju na neke od tih simptoma obzirom na podmuklost procesa. Praktički prvi simptom koji se javi je meteorizam, tj nakupljanje gasova. Zatim slede mučnine, što uzrokuje slabljenje apetita i bolovi u gronjem abdomenu. Jetra se povećava i otvrdne, te se javlja osjećaj bola i pritiska u predelu jetre. U krvi se može dokazati povišenje bilirubina, a urobilinogen se takođe javlja u povišenoj koncentraciji u urinu. U kasnijem stadijumu ovi se simtpomi pojačavaju, a može doći i do otežanog disanja, jer se podigne dijafragma, zbog pojačanog nakupljanja gasova ili eventualno pojave ascitesa. Pojačava se sklonost krvavljenju iz nosa ili hemoroida kao i povraćanje krvi zbog prskanja žila u ezofegusu. Kod bolesnika predeo abdomena je vrlo izražen i velik za razliku od ostalog dela koji je jako izmršavio.

Boja  kože je sivkasta, ili slabo žućkasta, a na pojedinim mestima nalaze se prošireni kapilare, koji ponekad izgledaju kao pauk (spider nevus) ili češće u obliku zvezdica.

Osim nužnih lekova, kod ove vrste problema, ključno je razmišljati o svojoj ishrani i načinu života. Osnovne smernice su zdrav način ishrane, bogat povrćem i voćem, izbegavanje prerađene hrane s puno šećera i masnoća te ograničavanje unosa alkohola. Veliku stvar možemo učiniti za organizam ukoliko sedeći način života barem par puta nedeljno prekinemo nekom vrstom rekreacije, primerene godinama.

Artičoka

Za jetru vrlo bitna biljka jeste artičoka. Prema crtežima iz egipatskih grobnica u upotrebi je barem 2500 godina, po čemu je jedna od najstarijih namirnica. Starim Grcima i Rimljanima služila je kao afrodizijak i sredstvo za dobivanje muških potomaka.

Istraživanja su dokazala višestruku lekovitost artičoke: zapažena je pojava širenja žučnih kanala, uz istovremeno pojačano izlučivanje žuči, smanjenje mogućnosti zastoja protoka žuči kao i povoljno delovanje na bolju prokrvljenost i regeneraciju tkiva jetre, te zadržavanje toksina u jetri.

Artičoka sadrži antioksidanse cinarin, silimarin, kofeinsku i feruličnu kiselinu, te u manjim količinama beta karoten, lutein i zeaksantin. Karakterističan spoj u listu artičoke je cinarin koji je sastojak fenolne kiseline za koji stručnjaci veruju da je izuzetno bitan za njena lekovita svojstva. Redovito konzumiranje artičoke stimulira funkciju jetre i smanjuje razinu masnoća i holesterola u krvi. Artičoku odlikuje i visok udeo silimarina i inulina koje imaju zaštitan učinak na jetru.

FLORALIP