Nervna uznemirenost i fitoterapija

Nervna uznemirenost i fitoterapija

Popis lekovitih biljaka za razne nervne probleme je veoma dugačak, te ćemo navesti samo one biljke koje se koriste po slobodnom izboru i koje ne zahtevaju lekarski recept.

Naravno da postoje biljke koje su mnogo jače; neke od njih zaslužuju da se okvalifikuju kao droga, zato što njihova upotreba nije legalna. Određene biljke koje imaju svojstvo sedativa, kao što je plavi mak ili marihuana, ili jaki stimulansi, kao što je na primer list koke, mogle bi da budu korisne u okviru psihijatrijske terapije u slučaju da ne prouzrokuju neki opšti zdravstveni problem zbog sasvim drugih razloga. Iako većina biljaka koje ćemo navesti ima zajedničko dejstvo antiseptika, sedativa ili hipnotika, podelićemo ih na nekoliko grupa prema njihovom osnovnom delovanju.

SPAZMOLITICI

Srdačica (Leonurus cardiaca). Biljka potiče iz Tatarske, ali se rasprostrla po čitavoj Aziji i Evropi. Iako ne deluje prvenstveno na nervni sistem, ipak ima blago umirujuće i antispetičko dejstvo i može da bude korisna kod menstrualnih bolova i ginekoloških poremećaja prouzrokovanih povišenom napetošću nervnog vegetativnog sistema. Njeno delovanje verovatno je prouzrkovano alkaloidom leunukardinom ili estrakidrinom kojeg sadrži.

Glog (Crataegus oxyacantha i C. monogyna). Glog je biljka koja ima umirujuće dejstvo, naročito kod promena kod vegetativnog nervnog sistema, s obzirom na to da smanjuje aktivnost simpatičkog sistema. Može se svrstati u red sedativa kao i antispazmolitika jer prilikom smanjenja simpatičke aktivnosti smanjuje rizik od pojave spazma. To je žbun veoma bogat flavonoidima i triterpenskim kiselinama, veoma čest u planinskim predelima.

Matičnjak (Melissa oficinalis). Ima snažnu aromu koja podseća na limun, a listovi podsećaju na nanu; takode ga nazivaju i citonela. Izgleda da ima antiseptičku i umirujuću aktivnost zahvaljujući etarskom ulju koje sadrži terpen. Koristi se kod nesanice, kao opšte umirujuće sredstvo i kod lečenja bolova sa dozom nervoze, kao što su zubobolja, menstrualne tegobe ili glavobolja. Osim toga, zbog prijatnog ukusa, koristi se za davanje arome brojnim čajevima za umirenje i opuštanje mišića.

SEDATIVI

Zob (Avena sativa) Zob je blagi i neškodljiv lek, kako u vidu namirnice, tako i u obliku leka (prerađena tinktura od zobenih pahuljica) sa umirujućim dejstvom, zahvaljujući alkaloidu trigonelin. Preporučuje se u slučaju nesanice i nervoze. Može se koristiti kao namirnica, kao dodatak musliju ili supi, ili u vidu kaša ili biljnih šnicli, kao lek u vidu kupki (pola kilograma zobenog brašna prokuvati u vodi i sipati u kadu s vodom) ili interno u vidu tinkture. Kao namirnica nema određenu dozu. Pored toga što deluje umirujuće, služi za jačanje organizma s obzirom na to da je jedna od najhranljivijih žitarica sa visokim nivom kvalitetnih biljnih masnoća.

Pomorandžin cvet (Citrus aurantium var. amara). Reč je o cvetu gorke pomorandže, mada se u nekim slučajevima koristi i cvet slatke pomorandže. Veoma je ukusan, blago gorak, i podseća, mada nije isti, pa snažan parfem pomorandžinog cveta. Deluje umirujuće, opuštajuće i aromatično (daje dobar ukus infuzijama). Može se piti kako u infuziji tako i u vidu vode od pomorandže (destilovana voda od njenih cvetova), koja se može dodati čajevima oporog ukusa, poput valerijane.

Crvena valerijana (Centranthus ruber) Botanički ima mnogo sličnosti sa ori-ginalnom valerijanom, pošto pripada istoj porodici, i koristi se njen koren koji, međutim, nema tako neprijatan miris kao Valeriana officinalis. Reč je o biljci koja je veoma zastupljena u vrtlarstvu, koja se obično koristi kao ukrasno bilje zahvaljujući lepoti njenih cvetnih grozdova ljubičastocrvene boje. Sadrži, poput valerijane, značajnu količinu valepotrijata i još jednu veoma sličnu supstancu ‘halacukron’. Deluje poput valerijane, mada mnogo slabije i nimalo nije toksična.

Hmelj (Humulus lupulus). Hmelj je biljka koja daje gorak ukus pivu i čiji su plodovi zaštićeni zaliscima koje nazivamo šišarkama, lekovitim delom biljke (koji se takođe koristi u proizvodnji piva). Ove šišarke luče smolu lupulin koja je u osnovi sedativ i anafrodizijak (umiruje seksualnu želju) zbog visokog sadržaja lupulina i humulona; njegovo umirujuće dejstvo veoma je slično dejstvu marihuane, biljke koja pripada istoj porodici kao i hmelj, kanabis. Međutim, hmelj praktično nije toksičan čak i u većim dozama i nema moć pravog narkotika. Naročito se preporučuje u slučajevima uznemirenosti, nesanice, nadraženosti i umora izazvanog stresom.

Pasiflora (Passiflora incarnata, P. caeruela). Malo ljudi zna da plod egzotične marakuje (nazivaju ga takođe ‘plod strasti’) potiče od vrste pasiflore (druge vrste pasiflore – vrste tropskog voća poput gospodinove krunice). Mada postoji nekoliko vrsta ove biljke, lekovito svojstvo poseduju samo ove dve koje smo naveli. Imaju sedativno i umirujuće dejstvo. Nije pronađena neka slična aktivnost u plodovima.

Lipa (Tillia spp.). Da li se o lipi može reći nešto što do sada nije rečeno? Lipa je veliko drvo koje može da dostigne visinu 35 m; postoji nekoliko vrsta; Sve su u suštini lekovite, kao i podvrsta Tilia cordata i Tilia platyphyllos, koje su najviše u upotrebi. Koriste se zalisci koji štite cvetove, vrsta manje-više tvrdih listića, svetlije boje od ostalog lišća na drvetu, koji imaju veće dejstvo od samog cveta.
Ovo je najzastupljenija od svih biljaka koje utiču na nervni sistem i vrše pretežno sedativno dejstvo. Međutim, ima ljudi (vrlo malo) koji kažu da lipa povećava nervozu i da izaziva nesanicu. To je uglavnom zbog toga što lipa nema nikakvo hipnotičko dejstvo zbog čega samo pospešuje nesanicu izazvanu uznemirenošću.

HIPNOTICI

Divlji mak (Papaver rhoeas). Ova biljka takođe deluje smirujuće i hipnotički, s obzirom na to da pripada porodici makova koja sadrži uspavljujuću supstancu, opijum. Izraz rhoeas znači ‘lutajući’ i znači da divlji mak raste svugde, skoro kao korov koji osvaja sve vrste kultura i ivice puta. Iako je jedno od osnovnih dejstava smirivanje kašlja (zbog toga što sadrži kodein ili alkaloid sličan readinu i hidrastinu), treba se setiti da ga umiruje zbog toga što umiruje nervne centre koji ga. izazivaju. Koriste se njegove latice, koje se mogu brati u velikim količinama tokom proleća koje će, zahvaljujući visokom sadržaju antocijanidina, dati predivnu boju infuzijama.

Valerijana (Valeriana officinalis). Ovo je jedna od najpoznatijih biljaka u lečenju nervnih poremećaja koja se vekovima koristi. Potiče iz Evrope, ali raste i na drugim mestima u svetu, poremećaja. Valerijana poseduje, pre svega, valepotrijate i baldrinal, koji imaju blagotvorno dejstvo. Nepovoljnost je njen veoma snažan miris, koji počinje da se širi čim se iščupa koren zbog principa aktivnog izovalerijana. Ovaj miris odbija većinu ljudi, mačke ga veoma vole, zbog čega je u nekim krajevima nazivaju ‘mačija trava’. Rimljani su ovu biljku nazivali ‘pfuj’ ili ‘puaj’ (onomatopeja gađenja).
Međutim, upravo je njen neprijatan miris sinonim lekovitog efekta; ako ne miriše, znači da nije lekovita. Zbog oporog ukusa obično se uzima u tabletama. Ukoliko je pripremamo za čaj, treba da je ostavimo na nekoliko trenutaka, jer se na ovaj način, tokom hlađenja, najbolje oslobađaju valepotrijati, a ukus je mnogo prijatniji. Ali isto tako može da se meša sa biljkama prijatnog mirisa poput matičnjaka ili kamilice.

ANTIDEPRESIVI

Iđirot (Acorus calamus). Ova biljka je od davnina poznata. U Starom zavetu je pominje Isaija kao ‘slatku trsku’. Etarsko ulje iđirota ima antispazmatično i blago umirujuće dejstvo, zahvaljujući verovatno sastojku asaronu (trimetoksipro-perhlbencen). Takođe ima značajan antidepresivni efekat koji može da se poredi sa hlorpromazinom, sintetičkim lekom kojeg psihijatri često propisuju. Koristi se u mnogim mešavinama čaja za smirenje.

Kantarion (Hvpericum perforatum). To je jedna od najpoznatijih biljaka po svojim antidepresivnim svojstvima i veoma je korisna u dermatologiji kod lečenja bolova i rana. Kantarion je koristan u slučajevima telesne slabosti (umora, nedostatka energije), naročito tokom proleća. Njegovo antidepresivno delovanje nije momentalno, naime, neophodno je da prođu dve do tri nedelje. Međutim, to nije ništa čudno jer čak i najjači sintetički antidepresivi takođe nemaju momentalni efekat.

Ruzmarin (Rosmarinus officinalis)
Ruzmarin nema posebno antidepresivno dejstvo; reč je o sredstvu koje pomaže u borbi protiv umora prouzrokovanog depresivnim stanjima. Možemo piti čaj ili jesti ruzmarinov med, koji je tvrd i potpuno beo ili svetlo-krem i veoma cenjen.

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.