Iako smatrana bolešću muškaraca, podaci pokazuju da je koronarna bolest podjednako prisutna i kod žena. Naime, statistika razvijenih zemalja govori da svaka treća žena umire od bolesti srca i krvnih sudova.
Situacija je podjednako alarmantna i u našoj zemlji, uz apel stručnjaka da žene u Srbiji nedovoljno vode računa o stanju zdravlja srca i krvnih sudova, te da se za posetu kardiologu odluče tek kad se pojave simptomi i znakovi oboljenja.
Koronarna bolest je bolest krvnih sudova koji ishranjuju srčani mišić.
Zavisno od mehanizma nastanka, može se manifestovati nizom različitih simptoma i znakova koji su vezani za smanjenje snadbevanja srčanog mišića krvlju i taj složeni patološki proces nazivamo ishemijom.
Ishemijska bolest srca sa svim svojim manifestacijama (stabilna i nestabilna angina pektoris i infarkt srca) predstavlja najčešće i po posledicama koje ostavlja, najalarmantnije oboljenje srca kod žena. Zato je važno mnogo više raditi na polju edukacije u cilju prevencije, a sa akcentom na važnost redovnih preventivnih pregleda srca i krvnih sudova.
Koronarna bolest napreduje polako, često bez simptoma. Prvi znak postojanja bolesti je obično bol u grudima u vidu stezanja, pritiska, praćen osećajem nedostatka vazduha, mučninom, preznojavanjem.
Tipična klinička slika koronarne bolesti kod žena često je zamaskirana simptomima menopauze.
Takođe, koronarna bolest se kod žena razvija kasnije nego kod muškaraca, pa svoje stanje pripisuju starosti i kasno dolaze kod kardiologa, onda kad su im krvni sudovi već tanji, pa je i lečenje teže.
Zato su redovni pregledi srca i krvnih sudova važni u cilju prevencije i sprečavanja nastanka težih posledica.
U dijagnozi koronarne bolesti važnu ulogu ima koronarografija ili kataterizacija srca: Reč je o invanzivnoj dijagnostičkoj proceduri koja se izvodi u sterilnim uslovima angio sale i koja nam pomaže da direktno vizeulizujemo krvne sudove.
Posebno dizajniranim kateterima ulazi se u samu koronarnu cirkulaciju i uz pomoć RTG aparata, sagledava stanje krvnih sudova, uočavaju poremećaji i oštećenja na nivou krvnih sudova i dobija prezicna slika koja uslovljava dalji tok lečenja.
U cilju prevencije važno je usvojiti zdrave navike i eliminisati takozvane faktore rizika za nastanak koronarne bolesti: povišeni krvni pritisak, pušenje, prekomernu telesnu težinu, povišene vrednosti holesterola i triglicerida, fizičku neaktivnost i stres.
