Niko ne zna pouzdano šta je razlog, ali postoje neke indicije da nije samo povećan holesterol štetan, već i izuzetno nizak holesterol može biti štetan. Izgleda da je moždano krvarenje, kod koga dolazi do prskanja oslabljenog krvnog suda i hemoragijskog šloga, najveća opasnost za ljude sa niskim holesterolom. Verovatno da je za očuvanje krvnih sudova mozga ipak potrebna određena količina holesterola. Ima studija koje ukazuju na vezu između niskog holesterola i veće učestalosti raka debelog creva i oštećenja jetre.
Sa nižim holesterolom se možemo osećati lošije i biti agresivniji nego sa višim holesterolom. O toj teoriji se raspravlja među naučnicima i ima istraživanja koja joj idu u prilog. Pokazuju veću učestalost težih depresija kod starijih muškaraca, koji imaju nizak holesterol.
Ima pretpostavka da niži holesterol na neki način utiče na smanjenje serotonina – supstance u mozgu koja je odgovorna za dobro zaspoloženje i time dovodi do depresije i agresivnosti. Pitanje je koji je najmanji bezbedni nivo holesterola. Naučnici još nemaju odgovor. To može samo da se pretpostavlja. Po nekima kritičan je nivo holesterola ispod 4.1mmol/l.
Nizak holesterol, toksičnost i infekcije
Holesterol je bitan sastojak za sintezu žuči. Žuč sadrži sjedinjene toksine iz jetrenih detoksikacionih puteva. Nedovoljna proizvodnja žuči je snažno povezana s toksičnošću jetre i poremećaja u radu iste.
Studije kao što je ova pokazuju da LDL holesterol ima sposobnost smanjenja patogenih i zaraznih bakterija. Endotoksini iz gram negativnih bakterija vežu se uz LDL čestice. Kada se vežu za LDL, one su onesposobljene. Osim toga, kada su endotoksini vezani uz LDL, toksini ne mogu pokrenuti proizvodnju protivupalnih citokina kao što je TNF. Stoga, ako kod neke osobe postoji manjak holesterola i LDL-a, ona može imati povećan rizik za infekcije žuči.
Zastoj u radu žuči i toksičnost jetre može sprečiti da se holesterol proizvodi od strane jetre. U današnjem svetu loše ishrane i visokim nivoom toksičnosti okoline, jetrena sposobnost da funkcioniše na optimalnom nivou svakako je izazov.
Kako povećati nizak holesterol
Pored dozirane ishrane, iz koje ni po koju cenu ne treba izbacivati masnoće, naročito u jutarnjima satima, obavezno treba uvrstiti i začine. Na toj listi trebalo bi da se nađu đumbir, cimet, kari, kurkuma, kajen paprika zbog kapsaicina. Obavezan je i čaj od žalfije, a da bi se održavala normalna crevna flora, u dužem periodu treba uzimati probiotike i neizostavno mirođiju, komorač i kim.
Floralip biljne kapi su 100% prirodan proizvod na bazi mešavine biljnih ekstrakta sikavice, artičoke, maslačka, nane i grčkog semena, rađene sa organskim voćnim destilatom.
Ekstrakt artičoke i sikavice poboljšavaju protok žuči i tako deluje blagotvorno kod svih tegoba koje se javljaju kao posledica lošeg protoka žuči: osećaj nadutosti, mučnina, gorušica, otežano varenje i opstipacija. Usled svog snažnog antioksidativnog dejstva, artičoka i sikavica štite jetru od toksina i infekcija i stimuliše regeneraciju ćelija jetre. Grčko seme deluje povoljno na regulisanje metaboličkih poremećaja.
