Neki kažu da ne postoji bolest creva koju iđirot ne može izlečiti, nezavisno o tome koliko uporna bila. Preporučuje se i kod usporenog metabolizma, anemije, bubrežnih oboljenja…
Iđirot može pomoći i kod prestanka pušenja – osobama koje žele ostaviti pušenje preporučuje se žvakanje osušenog korena iđirota, koji ubija želju za konzumacijom nikotina.
Za lečenje koren se vadi i suši u rano proleće ili u kasnu jesen. Međutim, sa korišćenjem iđirota treba biti oprezan i voditi računa da se ne pretera.
Za želudac i creva najbolje je u čašu hladne vode staviti ravnu kašičicu korena da prenoći, a ujutru sadržaj malo zagrejati, zatim procediti, pa kao čaj piti po jedan gutljaj pre i posle svakog obroka. Dnevno više od šest gutljaja ne sme da se popije. Koren iđirota može da se spremi i u vidu soka tako što se svež pažljivo očisti, a zatim još dok je vlažan iscedi u sokovniku.
Zbog prijatnog mirisa koji podseća na cimet, iđirot se koristi i za spravljanje skupog etarskog ulja za kozmetiku i parfeme. Oblozi pripremljeni sa prahom od iđirota i jakom rakijom lozovačom, koriste se kod raznih čireva, gihta i kostobolje.
Može da se spravlja i kupka tako što se 200 grama korena iđirota ostavi da prenoći u pet litara hladne vode. Sledećeg dana ceo sadržaj se zagreva do ključanja, zatim ostavi da odstoji, i na kraju doda vodi za kupanje.
Inače, iđirot je u narodu poznat i kao temišvarka, vodeni božur, tatarsko zelje, a raste većinom u barama, močvarama i na obalama mirnih voda. Koren mu je dugačak do jednog metra, debljine palca, a ima gorak začinski ukus. Na sredini pljosnate stabljike nalaze se kupasti klipovi zelene do smeđe-žute boje.
