Štitnjača ili štitna žlezda (lat. thyroidea) ednokrini (hormonalni) je organ, i jedan je od najprokrvljenijih organa u telu. Smeštena u prednjem donjem delu vrata, gde poput potkovice obavija dušnik. Građom nalikuje leptiru. Osnovna gradivna jedinica su folikuli (mehurići). Folikuli grade stanice (tireocite), koje proizvode hormone, i koloid (gusta masa u kojoj se nalazi tireoglobulin – belančevina na koju su vezani hormoni štitnjače). Žlezda je isprepletena limfnim putevima i brojnim nervima.
BOLESTI ŠTITNE ŽLEZDE
1.Hipertireoza (lat. hyperthyreosis)
Prekomerno stvaranje i izlučivanje hormona štitnjače. Glavni pokazatelj ovog stanja je povišena koncentracija hormona štitnjače T3 i T4, a snižena koncentracija TSH. Uzročnik hipertireoze u 70-80% slučajeva je Basedow-Gravesova bolest, ali mogući uzročnici su i multinodozna toksična struma, toksični adenom i tireoiditisi.
Basedow-Gravesova bolest
Autoimuna bolest, češće kod mlađih žena. Odlikuje se difuzno povećanom štitnjačom, egzoftalmusom (buljave oči) i simptomima hipertireoze. Prisutnost antitela (anti-TPO, anti-Tg) koja deluju na ćelije štitnjače. Slično delovanju TSH-a, antitela stimulišu štitnjaču na pojačano stvaranje i lučenje hormona štitnjače (T3 i T4).
Multinodozna toksična struma (lat. struma multinodosa toxica glandullae thyreoideae)
Bolest odlikuje veliki broj čvorića u štitnoj žlezdi koji autonomno, bez kontrole TSH (hipofize), pojačano luče hormone štitnjače.
Toksični adenom (lat. adenoma toxicum gl.thy.)
Dobroćudni tumor (na scintigrafiji vrući čvor) koji na isti način autonomno, bez kontrole TSH i hipofize pojačano luči hormone štitnjače
Tireoiditis
Razlikujemo subakutnu upalu štitnjače (lat. thyreoiditis subacuta de Quervain) i hronični limfocitni tireoditis (lat. thyreoiditis chronica Hashimoto), koji se u početku mogu manifestovati kao prolazna hipertireoza zbog oslobađanja hormona štitnjače iz tkiva oštećenog upalom.
Hipertireoza lečenje
Lečenje hipertireoze se sprovodi na tri načina. Lekovima koji sprečavaju proces proizvodnje hormona štitnjače, tzv. tireostatici, zatim radioaktivnim jodom (najčešće kod difuzne hipertireoze), operativnim zahvatom. Valja napomenuti, kako u slučaju trudnoće i dojenja, terapija radioaktivnim jodom nije preporučljiva. U težim oblicima hipertireoze, moguća je i medikamentozna terapija pratećih simptoma, koji ometaju svakodnevno funkcioniranje osobe.
2.Hipotireoza (lat. hypothyreosis)
Smanjeno stvaranje i izlučivanje hormona štitnjače. Glavni pokazatelj ovog stanja je snižena koncentracija hormona štitnjače (T3 i T4), povišena koncentracija TSH. Posledica je usporavanje metabolizma. Najčešći uzrok je Hashimotov tireoiditis, ali hipotireozu mogu podstaknuti i brojna druga medicinska stanja nevezana za štitnjaču.
Lečenje hipotireoze
se zasniva na hormonskoj supstitucijskoj terapiji levotiroksinom u dnevnoj dozi od 25 do 250 ug, što se uglavnom postepeno uvodi, dok se ne postigne normalizacija kliničke slike.
Veliki uspeh u lečenju pokazuje i upotreba biljke Vitex agnus castus – konopljike, u obliku biljnih kapi, (Floravitex biljne kapi.)
Floravitex kapi deluju na hipotalamus i hipofizu, male žlezde u mozgu koje kao dirigenti regulišu sve ostale hormone u organizmu i dovode do uspostavljanja ravnoteže hormona štitnjače.
Hashimotov tireoiditis
Autoimuna bolest, češća kod žena, a učestalost raste. Karakteriše je hronična destrukcija tkiva štitnjače, koje se može popunjavati fibroznim tkivom i limfocitima. Za bolest su karakteristična pozitivna antitela na tireoglobulin, anti-Tg i tireoidnu peroksidazu, anti-TPO. U početku bolesti može se javiti prolazna hipertireoza zbog naglog oslobađanja hormona iz oštećenog tkiva.
LEČENJE POREMEĆAJA RADA ŠTITNE ŽLEZDE
Kako su poremećaji štitnjače u najvećoj meri posledica burnog načina života, važno je uvesti neke promene u svojoj svakodnevici.
Dnevni bioritam
Pokušajte sve teže psihičke i fizičke aktivnosti raditi tokom prepodneva i u ranim popodnevnim satima, kada je telo u tzv. prirodnom stresu, i stvara više energije. Tokom popodnevnih sati, ako ste u mogućnosti, smanjite intenzitet aktivnostima. Usmerite se na aktivnosti i ljude koji vas opuštaju i zabavljaju. Takođe, bilo bi dobro ranije zaspivati, kako biste odmorili organizam za novi dan.
Fizička aktivnost
Bilo bi dobro uvesti neku fizičku aktivnost u svoj nedeljni raspored, u skladu sa svojim afinitetima i, naravno, novčanim mogućnostima. Hoće li to biti vežbanje u teretani ili u dnevnom boravku, grupne aerobne ili anaerobne vežbe, rekreativno bavljenje sportom, ili svakodnevna šetnja nije važno.Vežbom stvaramo energiju za metaboličke procese u organizmu, i tako rasterećujemo štitnjaču.
Ishrana
U ishranu probajte uvesti više voća i povrća (mrkva, spanać, banane). Za metaboličke procese, važno je unositi i dovoljnu količinu vode (8-12 čaša dnevno). Takođe, konzumirajte ribu, sveži sir, žitarice, mahunarke, maslinovo, laneno ulje… Idealno bi bilo slušati svoj organizam, i njegove želje za određenom hranom. Potrebe organizma se razlikuju od pojedinca do pojedinca, a mogu se s vremenom i menjati. Nastojte da smanjite unos namirnica koje u većoj koncentraciji mogu ometati apsorpciju joda (kupus, kelj, slatki krompir, pića bogata kofeinom (kafa, Coca-Cola) i alkohol. Takođe, ako pušite, probajte smanjiti broj cigareta u toku dana.
Stres! Stres! Stres!
Svakodnevno smo pod uticajem prirodnog stresa, koji pokreće naš organizam iznutra. Kao što je bio slučaj kod praistorijskog čoveka, tako se i kod nas danas prirodni stres aktivira u ranim jutarnjim satima, dok smo još u snu. Povećava se lučenje hormona nadbubrežne žlezde kortizola (hormona stresa). Njegov zadatak je dizanje arterijskog pritiska i pojačano snabdevanje glukozom (iz jetre i masnog tkiva) kiseonikom. Uporedo, u krvi se povećava i koncentracija hormona štitnjače, koji ubrzavaju metabolizam, odnosno sagorevanje glukoze uz pomoć kiseonika što dovodi do stvaranja energije za buđenje i funkcionisanje tog dana.
U današnje vreme je stil života u tolikoj meri ubrzan, da je tokom celog dana pritisak na štitnoj i nadbubrežnoj žlezdi, kako bi stvorile dovoljno energije za sve zadatke pred nama. Dugotrajna izloženost ovakvom tempu može dovesti do tzv. stresnog izgaranja. Ono ne samo da ima posledice na rad štitnjače, nego i na druge organe u telu, pogotovo na one koji nam predstavljaju slabe tačke, bilo zbog ranijih oboljenja, bilo zbog genetskih predispozicija. Sigurno ste primetili kako neke ljude češće boli stomak, a neke glava. Stres zasigurno spade u najvažnije faktore koji mogu da doprinesu poremećaju rada štitne žlezde, i čovek mora sam da nađe način da prekomeran stres iskanališe u pozitivnom smeru.
Biljna terapija je pokazala izvanredne rezultate u lečenju poremećaja rada štitne žlezde. Jedan od preparata na našem tržištu koji je pokazao jako dobre efekte su TIROX BILJNE KAPI.
