Migrenske glavobolje, lečenje i samopomoć

Dve najčešće vrste migrene su:

• Migrena bez aure i
• Migrena sa aurom

MIGRENA BEZ AURE– prestavlja ponavljane glavobolje, bez poznatog uzroka, koji ispunjava neke od sledećih kriterijuma:

1. Napad glavobolje traje 4-72 h;
2. Glavobolja je jednostrano lokalizovana;
3. Bol je pulsirajućeg karaktera;
4. Bol je umerenog ili jakog intenziteta;
5. Bol pojačava  fizička aktivnost;
6. Glavobolja je praćena mučninom, sa ili bez povraćanja;
7. Glavobolja je praćena fotofobijom ili fonofobijom.

MIGRENA SA AUROM– predstavlja periodično ponavljane glavobolja koje se najčešće javljaju u roku od 60 minuta od simptoma aure, ali može da počne i pre ili istovremeno sa njima, a ponekad glavobolja izostaje.

AURA- je napad ponavljanih neuroloških simptoma koji traju od 5 do 60 min. Ona se javlja najčešće u vidu pozitivnih vidnih obeležja (trepćuća svetlost, mrlje, linije) ili u vidu negativnih vidnih obeležja (gubitak vida, defekti u vidnom polju). Ređe se javlja u vidu pozitivnih senzornih sinmptoma (mravinjanje, bockanje) ili negativnih senzornih simptoma (utrnutost).

KOMPLIKACIJE MIGRENE:

1. HRONIČNA MIGRENA- predstavlja prisustvo glavobolje, koja odgovara migreni, 15 i više dana mesečno, tokom više od tri meseca. Tokom perioda koji traje 4-10 godina, migrenska glavobolja postaje češća, intenzitet bola manji, udruženi fenomeni (fotofobija, fonofobija, nauzeja) manje intenzivni i ređi.

2. MIGRENSKI STATUS- je onesposobljavajući napad migrene bez aure, sa glavoboljom jakog intenziteta, koja traje duže od 72 h.

3. Povećan rizik za dobijanje MOŽDANOG UDARA kod osoba sa migrenom, pokazan je za žene mlađe od 45 godina. Migrena sa aurom povećava rizik za dobijanje moždanog udara 2,27 puta, a migrena bez aure 1.83 puta. Ovaj rizik se utrostručuje kod  pušača, a četvorostruko uvećava kod žena koje koriste oralna kontraceptivna srestva.

4. EPILEPTIČNI NAPAD izazvan migrenom nastaje kao posledica kortikalne depresije.

-MESTRUALNA MIGRENA nastaje kao posledica abnormalne reakcija centralnog nervnog sistema izloženog normalnom variranju hormona tokom menstrualnog ciklusa.

MEHANIZAM NASTANKA MIGRENE

Spazam arterije u određenom delu mozga klinički se manifestuje znacima aure. Reakcija na ovu pojavu je širenje krvnih sudova (vazodilatacija) koja prouzrokuje glavobolju i ostale znake migrene.

-Šta izaziva spazam arterije, odnosno prvu kariku u patofiziološkom lancu nastanka migrene?

Odgovor na ovo pitanje još uvek nemamo.

Ali naša iskustva su pokazala moguće uzroke ove pojave.

Kod velikog broja pacijenata sa izrazito jakim migrenoznim glavoboljama, rađena je magnetna rezonanca vratnog dela kičme. Kod svih pacijenata su nađena izražena degenerativna oštećenja pršljenova, međupršljenskih prostora, diskus hernije, suženje spinalnog kanala…

Degeneratinva oštećenja pršljenova i međupršljenskih prostora dovodi do suženjae vertebralnih arterija. Suženje spinalnog kanala remeti normalnu cirkulaciju likvora. Sve ove promene dovode do ishemije u određenim nervnim strukturama.

Kod ovih pacijenata terapija je bila usmerena na popravljanje cirkulacije u vratnom delu kičme i u nervnim strukturama vratne kičmene moždine. Efekat terapije je bio dugotrajna remisija bolesti  (period bez glavobolje).

TERAPIJA MIGRENE

Na mnogim sajtovima se mogu pročitati komentari pacijenata koji boluju od migrene više godina. Kad počne napad, ne mogu ga zaustaviti ni jednim lekom, povlače se u zamračenu sobu, izbegavaju kontakt sa spoljnim svetom, boluju i pate danima.

Neretko i lekari izjavljuje da medicina nema lek koji bi zaustavio napad migrene.

Da li  zaista nema leka za migrenu?

Kakva su naša iskustva?

Kod svih pacijenata koji su imali akutni napad migrene, jedna infuziona terapija, u trajanju od 30 do 60 minuta, prekida  napad migrene. Glavobolja kao da je rukom odnešena. Posle ove terapije pacijenti nemaju ni jedan simptom migrene (bol u glavi, mučninu, nagon na povraćanje). Dobro se osećaju, raspoloženi su.

Da li se migrena ponovo javlja?

Ne!

Odmah po prekidanju migrenoznog napada, nastavlja se medikamentozna terapija koja uvodi pacijenta u dugotrajnu remisiju (period bez glavobolje). Šestomesečne kontrole produžavaju period remisije.

Lečili smo pacijente koji su imali glavobolje mesecima, pa i godinama.Često su te glavobolje bile svakodnevne. Svi su oni sada u remisiji (nemaju glavobolje) i imaju sasvim normalan život.

KLASTER GLAVOBOLJA

Javlja se u napadima, nekoliko puta dnevno, u razmacima od 0,5 do 1,5 h. Napadi se često javljaju u isto doba dana, češće tokom noći. Epizode sa napadima traju danima, nedeljama, ili čak mesecima, dok su između njih remisije koje traju od nekoliko meseci do nekoliko godina. Često se simptomi javljaju u rano proleće i u ranu jesen.

Bol se javlja dosta naglo, vrlo je jak, pulsirajući, koncentriše se na jedno oko, šireći se prema slepopčnici ili gornjoj vilici. Nekada se širi na celu polovinu lica, uho, vrat i potiljak. Najčešće se javlja na istoj polovini glave. Praćen je suzenjem oka, curenjem nosa i znojenjem odgovarajuće polovine lica. Tokom napada može se javiti spuštenost očnog kapka i suženje zenice sa iste strane (Hornerov sindrom).

TENZIONE GLAVOBOLJE

Nastaju zbog produžene kontrakcije vratne muskulature, najčešće na bazi reumatskog procesa u vratnom delu kičme, koji dovodi do iritacije nerava i zatezanje vratne muskulature. Emocionalna napetost i nervoza, dodatno pojačavaju tonus mišića, što sve dovodi do smanjene cirkulacije krvi u tom delu, poremećaja mikrocirkulacije, smanjenje dotoka kiseonika, nakupljanje produkata metabolizma i bolova. Bolovi se javljaju u potiljačnom delu, šire se u obe slepoočnice i čelo. U opisu bolova često se upotrebljavaju izrazi: stezanje, probadanje, svrdlanje, glava je stegnuta kao obručem… Jačina bola varira: od umerenog bola do nepodnošljivih glavobolja. Interval javljanja je različit. Često se ove glavobolje javljaju periodično, ali češće su vezane za emocionalne stresove i prolongiranu psihičku napetost.

SIMPTOMATSKE GLAVOBOLJE

Predstavljaju jedan od simptoma nekog organskog oboljenja (tumor, hematom, apsces, edem mozga, hidrocefalus ili gubitak likvora).

DIJAGNOZA

Kako dijagnostikovati neku vrstu glavobolje, a isključiti neko organsko oboljenje, pre svega tumor mozga, što je često prva asocijacija pacijenta kod češtih glavobolja?

Dijagnoza glavoboje se postavlja na osnovu kliničke slike, i opšteg pregleda. Radi isključivanja  organskih oboljenja mozga, potrebno je uraditi elektroencefalogramom (EEG).

Skener i magnetna rezonanca glave su precizne metode u dijagnostikovanju bolesti i rade se ukoliko postoje ozbiljne sumnje na neko organsko oboljenje mozga.