Sigurno ne postoji osoba koja ne zna kako izgleda maslačak i većina ga smatra dosadnim korovom, a da pritom nisu svesni njegovih dragocenih lekovitih svojstava.
Cela biljka je gorka jer sadrži mnogo belog mlečnog soka (lateks) koji ima najviše lekovitih sastojaka. Koren maslačka sadrži i enzime, etarsko ulje, smole, masne kiseline, šećere i mnogo korisnog polisaharida inulina (u jesen do 40 odsto).
Listovi su bogati vitaminima A, C, D i B grupe, te mineralima gvožđem, magnezijumom cinkom, kalijumom, kalcijumom, manganom i bakrom.
Blagotvorna dejstva maslačka
Stabljika maslačka bezbolno rastvara kamen u žuči, leči jetru i suzbija otok žlezda, a preporučuje se i dijabetičarima koji bi trebalo da pojedu najmanje pet-šest vlati dnevno. U slučaju dugotrajne malaksalosti preporučuje se dvonedeljna kura svežim listovima maslačka koji jačaju imunitet i podižu energiju.
Ova lekovita biljka pomaže i u lečenju lišajeva i osipa, čisti želudac od štetnih materija, dok njen koren, ako se konzumira u vidu čaja, podstiče varenje, izaziva znojenje i deluje diuretički i osvežavajuće, a pritom i razređuje gustu krv. Zahvaljujući lekovitim sastojcima, maslačak efikasno pročišćava krv, pa se koristi i u terapiji gihta, reume, žutice i oboljenja slezine, ali i u kozmetici, prvenstveno za spravljanje preparata za negu lica.
Zdrava namirnica
Od mladih listova koji se beru u proleće spravlja se osvežavajuća salata, a mogu se pripremiti kao varivo. Da bi se otklonila gorčina, ostavljaju se da odstoje u hladnoj vodi preko noći. Od korena maslačka priprema se odlična zamena za kafu – sitno iseckati podjednake količine korena maslačka i cikorije, pa ih staviti u pleh obložen papirom za pečenje.
Peći 30-40 minuta u rerni zagrejanoj na 200 *C, dok korenje ne poprimi tamnobraon boju. Ostaviti da se ohladi i samleti u mlinu za kafu. Preliti 2-3 kašike “kafe” sa 2,5 dl hladne vode i na blagoj temperaturi zagrevati do ključanja, a potom kuvati oko pola sata. Sipati u šolje i po želji dodati mleko ili zaslađivač (može se koristiti čak i med).
