Ako vam dijagnoza „povišen holesterol“ zvuči kao smrtna presuda, možda ste podlegli propagandi o holesterolu. Zapravo, jedno nedavno proučavanje u Norveškoj pokazalo je da žene sa višim nivoom holesterola žive duže i doživljavaju manje srčanih napada i moždanih udara od žena sa nižim holesterolom.
Nije neuobičajeno da se veruje da je niže bolje kada se radi o holesterolu, ali nova istraživanja pokazuju da je drugačije. Istraživači Norveškog Univerziteta za nauku i tehnologiju pregledali su 52,087 osoba između 20 i 74 godine. Nakon što su uračunali faktore kao što su starost, pušenje i krvni pritisak, istraživači su otkrili da žene sa visokim holesterolom (više od 270 mg/dl) imaju za 28% manji rizik od smrtnog ishoda nego žene sa nižim holesterolom (ispod 193 mg/dl). Rizik od srčanih oboljenja, srčanog zastoja i šloga takođe se smanjivao kako su nivoi holesterola rasli.
Istraživači koji su vodili ovo proučavanje se slažu da ono protivreči uobičajeno prihvaćenim uverenjima o holesterolu. Oni kažu da su današnje informacije o tome pogrešno protumačene, jer je uloga holesterola u razvoju srčanih oboljenja precenjena.
Prvo, neka druga istraživanja su pokazala da osnovni materijal u naslagama na arterijama formira fibrozno tkivo, koje je prevashodno proteinsko, a ne masno (holesterol).
Drugo, statistike pokazuju da ukupni holesterol nije precizan pokazatelj rizika od srčanih oboljenja. Samo oko polovine onih koji umru od srčanih oboljenja imaju povišene nivoe holesterola. Ponekad ljudi sa niskim holesterolom umiru od srčanog napada. Istraživanja pokazuju da «80% pojedinaca koji razviju oboljenje koronarne arterije imaju vrednost ukupnog holesterola u plazmi u istom opsegu kao i oni koji ne razviju to oboljenje». (izvor: Kannel , W. B., et al. Cholesterol in the prediction of atherosclerotic disease. New perspectives based on the Framingham study. Annals of Internal Medicine 1979;90:85-91)
Ovi rezultati se direktno suprotstavljaju većini stvari koje su nam rečene o holesterolu. Zablude o holesterolu, zapravo, ugrožavaju milione života, jer se milionima ljudi pripisuju statinski preparati kako bi snizili holesterol u uverenju da će im to spasti život. Ali, statini imaju puno neželjenih efekata, a sniženje holesterola izgleda da ne smanjuje značajno rizik od srčanih oboljenja.
Na mnogo prirodniji i sigurniji način rizik od srčanih oboljenja možemo smanjiti pravilnom ishranom, koja podrazumeva smanjenje unosa rafinisanog šećera (dokazano je da povećava rizik od srčanih oboljenja), smanjenje unosa namirnica životinjskog porekla (povećavaju rizik) orijentacijom na pretežno biljnu ishranu (smanjuje rizik), kao i redovnom fizičkom aktivnošću (zvanična medicina potvrđuje da svakodnevna šetnja oko 2 km, ili pola sata dnevno, snižava rizik od srčanih oboljenja za 30%).
