Iđirot (Latinski naziv: Acorus calamus) može se pronaći pored močvara, potoka, jarkova i bilo koje druge stajaće vode. Biljka iđirot može narasti do metar visine, ali se u lekovite svrhe upotrebljava njen koren. Poznata je i pod nazivima mirišljava trska i mirišljavi koren, a izgledom podseća na barsku peruniku.
Kao što smi rekli lekoviti deo iđirota je koren i vadi se u proleće ili kasnu jesen. Kada se dobro opere, proreže se na pola po dužini i suši. Nakon sušenja čuva se na suvom mestu. Osim toga što koristi kao lek, može poslužiti i kao začin za jela u kojima se dodaje cimet, tačnije kao zamena za cimet, jer je sličnog ukusa.
Koren iđirota kao i svaka druga lekovita biljka ima svoja specifična lekovita svojstva, pa se može reći da je naročito koristan za lečenje organa za varenje, jetre i da podstiče izbacivanje peska i kamenaca iz bubrega. Zatim, može poslužiti i kao sredstvo koje umiruje jako lupanje srca, podstiče apetit, kao i izlučivanje mokraće. Čaj od iđirota preporučuje se protiv nadimanja stomaka i za dezinfekciju pluća. To je ujedno i biljka za lečenje zavisnosti, koja olakšava neke propratne simptome apstinentske krize.
U kombinaciji sa preslicom (promera 1:1), iđirot leči bolesti želuca. Upotrebljava se i za ispiranje usta, u tom slučaju u stvari se usta ispiraju rakijom u kojoj je prethodno bio kvašen koren iđirota.