Holesterol i trigliceridi

Holesterol i trigliceridi

Holesterol i trigliceridi, dve osnovne vrste lipida (masti) u našem organizmu, neophodni su za normalno funkcionisanje organizma, ali povećana količina holesterola i  triglicerida dovodi do razvoja niza zdravstvenih problema.

Holesterol je masni alkohol steroidne strukture, lipidni molekul koji se sintetiše u svim životinjskim ćelijama, nakon čega ulazi u sastav ćelijske membrane. Možemo reći da je holesterol jedan od ključnih sastojaka ćelijske membrame životinjskih ćelija, s obzirom da učestvuje u očuvanju ćelijskog integriteta i transportu materija.

Holesterol je takođe naophodan za proizvodnju nekoliko osnovnih hormona u polnim i nadbubrežnim žlezdama, a neophodan je i za moždanu aktivnost. Najveći deo, oko 70 odsto, sintetiše se u samom organizmu, uglavnom u jetri (endogeni holesterol), dok se hranom unosi preostalih 30 odsto (egzogeni holesterol). Ishrana iz koje su u potpunosti izbačene namirnice bogate holesterolom može dovesti do oštećenja jetre i smanjenja pamćenja i koncentracije, a ne treba zaboraviti ni da su upravo masti zadužene za apsorpciju liposolubilnih vitamina (A, D, E, K), koji čuvaju naše organe i održavaju kožu zdravom.

Holesterol je liposolubilan molekul, pa se kroz krv transportuje putem posebnih nosača – lipoproteina, u zavisnosti od kojih razlikujemo „dobar“ i „loš“ holesterol. „Dobar“ holesterol ili HDL (engl. high density lipoprotein) sakuplja „loš“ tj. LDL holesterol (engl. low density lipoprotein), čije se čestice lepe za zidove krvnih sudova čineći ih tvrdim, krtim i suženim.

Trigliceridi su takođe klasa lipida (masti) normalno pristunih u našem organizmu. Zapravo, svaki višak kalorija u oganizmu se pretvara u trigliceride, koji služe kao rezervoar energije. Kada je potrebna dodatna energija, između obroka ili nakon gladovanja, trigliceridi se ragrađuju i oslobađaju energiju za obavljanje osnovnih životnih funkcija.

ŠTA SE DEŠAVA AKO SU POVEĆANI NOVOI MASNOĆA U ORGANIZMU?

Preteran unos masne hrane ili ugljenih hidrata, koji se takođe u organizmu konvertuju u trigliceride, može da dovede do povećanja nivoa holesterola i triglicerida iznad fiziološkog opsega. Zajednički naziv za povećan nivo holesterola, triglicerida i lipoproteina je hiperlipidemija. Najčešća posledica hiperlipidemije je ateroskleroza tj. zakrčenje krvnih sudova. Kada je nivo lošeg holesterola previsok, holesterol počinje da se lepi za površinu krvnih sudova, što dovodi do sužavanja arterija i smanjenja njihove prirodne elastičnosti. Kada se tako sužen krvni sud začepi krvnim ugruškom (trombom), potpuno se prekida dotok krvi u tkivo koje taj krvni sud snabdeva, pa u srcu nastaje infarkt, a u mozgu moždani udar. Zbog toga povišen nivo lošeg holesterola predstavlja glavni rizik za srčana oboljenja, moždani udar i bolesti perifernih arterija. Pored toga, povećanje lošeg holesterola dovodi do stvaranja ksantoma (nakupina masti pod kožom) na laktovima, kolenima i zglobovima, dok se visoke vrednosti triglicerida manifestuju ksantomima na stomaku, leđima, kolenima, šakama i stopalima.

ZAŠTO SU POVEĆANE MASNOĆE U KRVI OPASNE?

Višak neiskorišćenih masti se deponuje u organizmu u obliku masnih naslaga, odakle se po potrebi mobilišu za obavljanje brojnih metaboličkih procesa. Međutim, nedovoljna fizička aktivnost, stres, pušenje, konzumiranje žestokih alkoholnih pića, neredovna i nepravilna ishrana bogata holesterolom i zasićenim masnim kiselinama, kao i genetska predispozicija, samo su dodatni faktori rizika koji mogu dovesti do nepravilnog i nepotpunog korišćenja unetih masti, i masti stvorenih u našem organizmu, što dovodi do povećanja referentnih vrednosti holesterola.

KOJE SU NORMALNE VREDNOSTI HOLESTEROLA I TRIGLICERIDA?

U većini slučajeva, povišene vrednosti holesterola i triglicerida u krvi u početku ne izazivaju nikakve simptome, a štetno delovanje povišenog holesterola se ispoljava godinama kasnije, kada bolest uznapreduje, pa se savetuje kontrola krvi dva puta godišnje. Pošto se masnoće u krvi pojavljuju vrlo brzo nakon uzimanja hrane, neophodno je da se analiza na holesterol radi našte u jutarnjim satima, posle dvanaestočasovnog gladovanja. Analiza podrazumeva merenje vrednosti ukupnog holesterola, LDL-a, HDL-a i triglicerida.

Poželjan nivo triglicerida u krvi je do 1,7 mmol/l, veće vrednosti smatraju se hipertrigliceridemijom. Vrednosti triglicerida iznad 5 mmol/l mogu dovesti do akutnog pankreatitisa, ozbiljnog i po život opasnog stanja.

Normalan nivo ukupnog holesterola u krvi je oko 3,36–7,76 mmol/l, vrednosti preko 6,28 mmol/l smatraju se povišenim. „Loš“ holesterol ne treba da bude veći od 4,11 mmol/l, a „dobar“ holesterol mora da bude iznad 1 mmol/l, jer se u suprotnom povećava rizik od nastanka kardiovaskularnih oboljenja. Vrednosti izvan ovih granica smatraju se hiperholesterolemijom.

 

 

KOJI DIJETETSKI SUPLEMENTI SE PREPORUČUJU?

Većina lekara, uz osnovnu terapiju, savetuje i upotrebu suplemenata koji dokazano deluju na sniženje povećanih masnoća u krvi, a mogu se kupiti u apotekama bez lekarskog recepta. Studije su pokazale da su najbolji minerali za sniženje holesterola hrom, kalcijum, magnezijum i cink. Pored njih, savetuje se i upotreba omega-3 masnih kiselina. Osobe koje su na terapiji antikoagulantnim lekovima (acetilsalicilna kiselina, klopidogrel, varfarin) ovaj suplement ne treba da koriste, jer može doći do pojačane sklonosti ka krvarenju. Veoma važan je i lecitin iz soje – omogućava lakše matabolisanje i sprečava nakupljanje masti na zidovima krvnih sudova, kao i njihovo taloženje u masnom tkivu. Kada se sa lecitinom istovremeno koristi i vitamin C, brže dolazi do rastvaranja arterijskih naslaga u zakrčenim krvnim sudovima.

floralip

FloraLip biljne kapi za jetru i holesterol pomažu razgradnju holesterola u žučne kiseline i eliminaciju viška holesterola iz organizma putem sistema za varenje.

Podelite ovaj članak

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.