Gubitak apetita

Gubitak apetita veoma je česta pojava kod starijih osoba, jer sa godinama opada i potreba za hranom, dok je kod tinejdžera posledica hormonalnih promena. Ipak, smanjena potreba za hranom može biti simptom nekih ozbiljnih oboljenja pa je neophodno konsultovati se sa lekarom. Ovaj poremećaj ponekad prate problemi sa metaobolizmom (insuficijencija jetre i bubrega) i Kronova bolest, a neretko je uzrokovan psihičkim stanjem (strah, depresija, sters, anksioznost) ili pak „lenjošću creva”. Dešava se, naravno, da konkretan razlog nije moguće utvrditi.

Razlog za brigu

Ako se apetit izgubi na kraće vreme, recimo zbog lošeg varenja ili usled temperature, u većini slučajeva vratiće se odmah nakon uklanjanja uzroka. Veće probleme stvaraju psihička stanja – anksioznost ili depresija, jer su dugotrajniji pa gubitak apetita može da izazove teže posledice. Mučnine izazvane gastroenteritisom, pojedinim lekovima, ranom trudnoćom ili izlaganjem raznim otrovima, takođe, mogu ozbiljno da umanje potrebe za hranom. Slab apetit ili njegov potpuni izostanak može biti upozorenje da postoji ozbiljan poremećaj u organizmu. Infektivna mononukleoza, visok krvni pritisak, reumatoidni artritis, hepatitis ili teška depresija, pa čak i rak želuca ili tuberkoloza, samo su neki od uzročnika smanjene potrebe za hranom.

Zloćudne bolesti

Slabljenje apetita kod obolelih od kancera može biti simptom bolesti, ali i posledica lečenja. U oba slučaja averzija prema hrani uzrokovana je tumorom koji može izazvati gubljenje čula ukusa, otežano gutanje, upalu sluzokože usta, usporeno pražnjenje želuca, mučninu, povraćanje, bolove, depresiju, kao i hemoterapiju ili radioterapiju. Prateće pojave takođe su neprijatne i dodatno otežavaju oporavak pacijenata. Dolazi do gubitka telesne mase, promena fizičkog izgleda i opšte slabosti organizma.

Psihička stanja

Nije redak slučaj da ljudi sami sebe kažnjavaju gubitnkom apetita usled nekog neuspeha ili greške. Reč je o pasivnom protestu kome neke osobe pribegavaju nesvesno, ali takva stanja uglavnom ne traju dugo. Mnogo je opasnije kada se dogodi neka iznenadna nesreća koja izaziva duboke i jake emocije. Tragedija se doživljava kao nepravedna kazna, a odricanje od hrane zapravo je protest protiv te kazne.
Anksioznost i depresija takođe mogu da izazovu gubitak apetita, a pošto po pravilu dugo traju, uzrokuju ozbiljne posledice po zdravlje. U ovom slučaju treba pripremiti jela koja bolesnik najviše voli, uz svakodnevno uzimanje dodataka hrani – vitamina i minerala.

Prevencija

Ako je gubitak apetita posledica neke bolesti, treba lečiti osnovni uzrok. U ostalim slučajevima želja za hranom može se podstaći na razne načine. Pre svega, treba izbegavati konzumiranje velike količine alkohola, jer sadrži dosta kalorija i izaziva osećaj sitosti. Obroci treba da budu manji i redovni, a preporučuje se da to bude omiljena hrana. Masline, mlado lišće maslačka, ruzmarin ili cikroja povećavaju apetit, ali namirnice koje sadrže belo brašno i šećer treba izbegavati jer su siromašne hranljviim sastojcima. Savetuje se da se kafa i čaj piju nakon obroka, jer kofein takođe ublažava apetit. Unesene kalorije moraju se proširiti da bi se nadoknadile sledećim obrokom. Osim toga, za dobar apetit neophodan je zdrav san, kao i kraći dnevni odmori. Može pomoći i blaga masaža, kao i aromatizovane kupke koje oslobađaju od stresa, još jednog uzročnika gubitka apetita.