Stres je prirodna fizička i mentalna reakcija na životna iskustva. Svako doživljava stres s vremena na vreme. Sve iz svakodnevnih obaveza, poput posla i porodice do ozbiljnih životnih događaja, može izazvati stres. Za neposredne, kratkoročne situacije, stres može biti od koristi za vaše zdravlje. Može vam pomoći da se nosite sa potencijalno ozbiljnim situacijama. Vaše telo reaguje na stres lučenjem hormona koji ubrzavaju rad srca i stopu disanja i spremaju vaše mišiće da odgovore.
Ipak, ako vaš odgovor na stres ne prestane da ”puca”, ti nivoi stresa ostaju podignuti daleko duže nego što je neophodno za preživljavanje, što može da se odrazi na vaše zdravlje. Hronični stres može prouzrokovati niz simptoma i uticati na zdravlje.
Simptomi hroničnog stresa uključuju:
- razdražljivost
- anksioznost
- depresija
- glavobolje
- nesanica.
Koji su efekti stresa na organizam?
Centralni nervni i endokrini sistem
Centralni nervni sistem (CNS) je zadužen za “bori se ili beži” odgovor. Hipotalamus iz mozga šalje poruku nadbubrežnim žlezdama da oslobodite stresne hormone adrenalin i kortizol. Kada opasnost prestane, hipotalamus bi trebao ”reći” svim sistemima da se vrate u normalu. Ako se CNS ne uspe vratiti u normalu, ili ako stresor ne nestane, odgovor će se nastaviti. Hronični stres je takođe faktor ponašanja kao što su prejedanje ili nedovoljno jedenje, zloupotreba alkohola ili droga i socijalno povlačenje.
Respiratorni i kardiovaskularni sistem
Stresni hormoni utiču na respiratorni i kardiovaskularni sistem. Tokom odgovora na stres, brže udišete u naporu da brzo distribuirate krv bogatu kiseonikom u svoje telo. Ako već imate problem sa disanjem kao što je astma ili emfizem, stres može dodatno otežati disanje.
Pod stresom, vaše srce pumpa krv brže. Stresni hormoni uzrokuju da se krvni sudovi skupe i preusmeravaju više kiseonika u vaše mišiće, tako da ćete imati više snage da preduzmete akciju. Ali to takođe podiže krvni pritisak.
Kao rezultat toga, česti ili hronični stres će učiniti da vaše srce radi previše naporno previše dugo. Kada se krvni pritisak podiže, povećava se rizik od moždanog udara ili srčanog udara.
Digestivni sistem
Pod stresom, jetra proizvodi dodatni šećer u krvi (glukozu) da bi vam omogućila povećanje energije. Ako ste pod hroničnim stresom, vaše telo možda neće moći da se izbori sa ovom dodatnom količinom glukoze. Hronični stres može povećati rizik od razvoja dijabetesa tipa 2.
Nalet hormona, ubrzano disanje i povećanje brzine srčanog rada takođe može uznemiriti vaš digestivni sistem. Verovatnije je da ćete imati kiselinski refluks ili gorušicu zahvaljujući povećanju želudačne kiseline. Stres ne uzrokuje čireve (već heliko bakterija), ali može povećati rizik za njih i uzrokovati pogoršanje postojećih ulkusa.
Stres takođe može uticati na način na koji se hrana kreće kroz vaše telo, što dovodi do dijareje ili konstipacije. Možda ćete doživeti mučninu, povraćanje ili bol u stomaku.
Mišićni sistem
Vaši mišići su u tenziji kako bi mogli da se zaštite od povreda kada ste pod stresom. Oni imaju tendenciju da se opuste ponovo kada se vi opustite, ali ako ste stalno pod stresom, vaši mišići možda neće dobiti priliku da se opuste. Napeti mišići uzrokuju glavobolje, bol u leđima i ramenima i bolove u telu.
Seksualnost i reproduktivni sistem
Stres je iscrpljujući kako za telo tako i za um. Nije neobično da izgubite seksualnu želju kada ste pod stalnim stresom. Iako kratkoročni stres može dovesti do toga da muškarci proizvode više muškog hormona testosterona, ovaj efekat ne traje. Ako se stres nastavi dugo vremena, nivo testosterona može početi da pada. Ovo može ometati proizvodnju sperme i izazvati erektilnu disfunkciju ili impotenciju. Hronični stres takođe može povećati rizik od infekcija muških reproduktivnih organa poput prostate i testisa.
Kod žena, stres može uticati na menstrualni ciklus. Može dovesti do nepravilnih, teških ili bolnih ciklusa. Hronični stres takođe može povećati fizičke simptome menopauze.
Imuni sistem
Stres stimuliše imuni sistem, što može biti dobro za trenutne situacije. Ova stimulacija vam može pomoći da izbegnete infekcije i da brže zarastu rane. Ali tokom vremena, stresni hormoni će oslabiti vaš imunološki sistem i smanjiti odgovor vašeg tela na strane napadače. Ljudi pod hroničnim stresom su više podložni virusnim bolestima kao što su grip i obična prehlada, kao i druge infekcije. Stres takođe može povećati vreme potrebno za oporavak od bolesti ili povrede.
FITORELAX BILJNE KAPI su potpuno prirodan proizvod koji vam pomaže da se izborite sa stresom na prirodan i bezbedan način. Ove biljne kapi sadrže mešavinu biljnih ekstrakta valerijane, matičnjaka, nane i hmelja, u pažljivo odabranom odnosu – a lekovite supstance koje potiču iz ovih biljaka deluju umirujuće i opuštajuće.
FITORELAX BILJNE KAPI možete slobodno da koristite duže vreme jer ne izazivaju zavisnost, nemaju kontraindikacija i neželjenih reakcija.
