Naizgled bezazlena gljivica, ali može da napravi pravi haos u organizmu. Crevna kandidijaza je danas sve veći problem u razvijenom svetu i kod nas, pre svega zbog veće upotrebe visoko prerađene hrane, kao i namirnica kojim je dodat šećer. Uzrok je uglavnom gljivica Candida albicans.
Prisustvo ove gljivice u velikom broju u crevima je danas široko rasprostranjeno u populaciji različite životne dobi. Na nekontrolisano umnožavanje kandide utiču svi faktori koji slabe imunološki sistem te je ovaj nalaz čest kod hroničnih bolesnika – dijabetičara, obolelih na kortikosteroidnoj i hemioterapiji a moguć je i u trudnoći.
Kod česte primene antibiotske terapije, zbog narušavanja crevne flore – dobrih bakterija, stvaraju se uslovi za gljivično umnožavanje. Takodje se sve ćešće kao uzrok navodi dugotrajna neadekvatna ishrana sa većim unosom prostih šećera, belog brašna, gaziranih sokova, kafe, alkohola a značajno je i prisustvo stalne stresogene situacije.
Najčešći simptomi crevne kadidijaze
Najčešći simptomi su pojava nadimanja, učestalih kašastih stolica, stomačnih bolova, redje zatvora, mučnine… Mogući su opšti simptomi kao što je osećaj slabosti, bolova u mišićima, promene raspoloženja i alergijske promene na koži. Kandida se uglavnom dijagnostikuje u uzorku stolice ali obzirom da se radi o saprofitu značaj nalaza se mora kritički proceniti.
U lečenju se prvenstveno preporučuju različiti probiotski preparati (sadrže tzv. dobre bakterije) koje treba naizmenično smenjivati a potom u konsutaciji sa lekarom uzimajući u obzir postojanje drugih bolesti ili faktora rizika primenjuju se i lekovi iz grupe antimikotika.
Danas se akcenat stavlja na odgovarajući dijetetski režim koji podrazumeva izbegavanje prostih šećera (čokolada, med, kolači, sirupi, gazirani sokovi), alkohola, belog hleba (kvasca), testa, masnih sireva, svežeg mleka, pavlake, kafe, dodataka ishrani sa aditivima (kečap, sos, senf).
Preporučuju se povrće (paradajz, spanać, tikvice, brokoli, kupus, celer …), probiotski jogurti, kefir, mladi sirevi, pileće, ćureće, juneće meso, riba, orašasti plodovi (badem, orah), heljda, ovas, kinoa, biljni čajevi i sveže voće, u umerenoj količini.
Koristan je unos vitamina C i B kompleksa kao i tzv. prirodnih antimikotika, ograničenoj količini – beli luk, ulje divljeg origana, kurkuma i bosiljak (kao začin u jelu), kokosovo ulje, cimet…
Savetuje se umerena fizička aktivnost ili različite relaksacione metoda u prevenciji lošeg uticaja stresa na opštu otpornost organizma.
