Cirkulacija krvi (lat. circulatio sanguinis) je neprekidno (stalno) kretanje krvi kroz zatvoren sistem šupljina srca i krvne sudove, koje omogućava normalno funkcionisanje svih vitalnih funkcije tela. Postoje funkcionalne i organske smetnje cirkulacije. Kod organskih smetnji je obično ateroskleroza kao zajednička pojava više-manje na svim krvnim sudovima. Funkcionalne smetnje su najčešće tzv. tenzijski vertebrogeni spazmi.
Ljudi imaju vrtoglavice, zaboravljaju, teško se koncentrišu, lošeg su raspoloženja i imaju bolne, teške i nemirne noge. Uporedo sa tim, oko 95 posto su smetnje tzv. venske cirkulacije nogu i ravna stopala, i to su najčešće smetnje s kojima pacijenti dolaze lekaru angiologu. Osim ovih, simptomi loše cirkulacije su i osećaj tuposti u određenim delovima tela, posebno ekstremitetima, umor ili nedostatak energije većinu vremena, ponekad i gubitak kose, česte vrtoglavice i glavobolje, šum u ušima, suva koža uprkos unosu dovoljno vode, otekline i zadržavanje vode, posebno u stopalima, kvržice u krvnim žilama i proširene vene, grčevi i trnci, kratki dah s vremena na vreme…
Nezdravi život, debljina, nekretanje i pušenje najveći su uzroci loše cirkulacije. Upravo su ti faktori uz povišeni krvni pritisak i masnoća u krvi, kao i šećerna bolest najvažniji činioci rizika za pojavu prerane ateroskleroze. Sve što se događa do 50. su više-manje funkcionalne smetnje cirkulacije. Ako je cirkulacija loša zbog organske smetnje za mozak, a ne leči se, dolazi do moždanog udara. Ako je reč o koronarnoj sklerozi ili smetnjama koronarnih arterija, može doći do infarkta. Ne leče li se arterijske smetnje u donjim ekstremitetima, može doći do amputacije nogu.
