Jača zidove materice i tako sprečava da dođe do pobačaja, olakšava porođaj i ublažava simptome klimaksa. Poželjno je da ga piju i dijabetičari, a gojaznima pomaže da smršaju.
Žene koje poznaju moć bilja, virak (Alchemilla vulgaris) smatraju ličnim zaštitnikom. Naziv potiče od arapske reči alkemelych, što znači nebeska rosa. Izuzetno je bio cenjen i kod starih Rimljana. U našem narodu je biljka poznata i kao vrkuta, odnosno plašt device Marije, a slovi za univerzalan lek protiv svih ženskih bolesti.
Virak raste na obodnim delovima šuma, pored puta, na padinama i vlažnim livadama u višim planinskim predelima. Listovi često pljoštimice leže na tlu, a ujutru se u njima pokazuje kap rose koja sija poput bisera. Biljka cveta od aprila do juna, a ponekad i kasnije, sve do septembra. Cvetovi su žutozeleni i, nažalost, neugledni.
Kao lek se koristi nadzemni deo biljke u cvetu, a ređe samo listovi jer imaju slabogorak i opor ukus. Što se tiče lekovitih sastojaka virak nije do kraja proučen. Zna se da sadrži tanin, gorke glikozide, flavonoide, elagnu kiselinu, saponine i malo etarskog ulja. Zahvaljujući taninu koristi se za površinsko skupljanje tkiva, pri čemu smiruje upalu kože i sluzokože.
Dobri poznavaoci tvrde da plašt device Marije pomaže kod bolnih i neredovnih menstruacija, belog pranja, spuštene materice, kao i upala praćenih sekretom. Travari tvrde i da uspešno sprečava ispadanje materice. Ukoliko do tako nečega dođe, preporučuju čaj od sveže ubranog virka, koji treba piti četiri puta dnevno, lagano gutljaj po gutljaj.
Vrkuta jača zidove materice, sprečavajući na taj način da dođe do pobačaja. Istovremeno olakšava porođaj i ublažava simptome klimaksa. Za razliku od većine drugih biljaka, trudnice virak mogu bez problema da konzumiraju. Čak se preporučuje da čaj od ove biljke piju bar jednom dnevno, već od trećeg meseca trudnoće. Veruje se da redovno konzumiranje čaja u velikoj meri umanjuje šanse za nastanak gotovo svih ženskih boljki.
