Upala prostate česta je bolest koja bar jednom u životu pogađa 10 – 15% muškaraca. Simptomi su u najblažem obliku neugodni, a obično se javlja jak bol.
Prostata je žlezda koja je deo muškog polnog sistema. Smeštena je ispod mokraćne bešike, a ispred rektuma, završnog dela debelog creva. Više je potencijalnih uzroka upale prostate, a nekad je više faktora odgovornih za nastanak upale. Najčešći uzroci su: bakterijska infekcija (najčešće crevne bakterije, Proteus, Stafilococcus), autoimuna bolest, neuromišićne ili mehaničke povrede. Ređi uzroci mogu biti: poremećaj metabolizma mokraćne kiseline (giht), kamenci u prostati, suženja mokraćne cevi, tumori, benigna hiperplazija prostate, alergija na hranu infekcija gljivicama, infekcija virusima.
Određena stanja ili medicinski zahvati povećavaju rizik za ovu bolest, npr. postavljanje instrumenata ili katetera u mokraćnu cev, analni seks, abnormalnosti mokraćnog sistema, infekcije mokraćnog sistema, povećana prostata, poremećaji mokrenja, stres, smanjena izloženost suncu, nekontrolisana seksualna aktivnost, učestala masturbacija, povreda mokraćnog sistema, fiksiran položaj tela (pri dugotrajnom jahanju), prekomerno konzumiranje alkohola, dugotrajno uzdržavanje od mokrenja. Simptomi upale prostate nisu specifični isključivo za ovu bolest pa mogu ličiti na simptome drugih bolesti genitourinarnog sistema. Simptoma ponekad uopšte i nema, a ponekad su tako izraženi i nagli da pacijenti često traže hitnu pomoć.
Akutna upala prostate
Simptomi nastaju naglo. Mogu se javiti bolovi u predelu ispod i iza polnog organa, bolovi u donjem delu trbuha i leđa, otežano mokrenje, učestalo mokrenje manjih količina mokraće, učestalo mokrenje noću, gnojan ili krvav iscedak iz mokraćne cevi, umor, povišena temperatura. Ako postoji otok prostate može, može da a to sve ometa oticanje mokraće pa nastaje njen zastoj (retencija urina) i nakupljanje u mokraćnom bešici. Prostata je gotovo uvek povećana. Hronična upala prostate: naziv “hronična” označava dugotrajan tok infekcije i obično se upotrebljava za bolesti koje traju duže od tri nedelje.
Hronična infekcija se može razviti iz akutne ili bolest od početka ima hroničan tok. Kod ovog se oblika javljaju umereni bolovi ispod i iza penisa, u donjem delu leđa, blaži poremećaji mokrenja u vidu otežanog mokrenja malih količina mokraće, oskudan krvav ili gnojan iscedak iz mokraćne cevi. Može se javiti umor, peckanje, bolna ejakulacija pa čak i impotencija. Prostata može biti povećana ili smanjena i tvrda. Nije retkost da je jedini simptom hronične upale prostate ponavljanje infekcija mokraćne bešika.
Dijagnoza se postavlja na osnovu pregleda pacijenta (digitorektalnim pregledom digitus, lat. = prst; rectum, lat. = završni deo debelog creva, rektum) i laboratorijskih analiza. Urinokulturom i pregledom sekreta prostate identifikuju se uzročnici.
Lečenje akutnog oblika podrazumeva mirovanje u postelji, suzbijanje temperature i unošenje dovoljno tečnosti (zbog pojačanog gubitka usled visoke temperature). Pored simptomatske terapije primenjuje se i antibiotska terapija prema utvrđenom uzročniku. Lečenje mora da se izvodi u trajanju od mesec dana. U protivnom može doći do nastanka hroničnog prostatitisa.
Lečenje hroničnog prostatitisa
Predstavlja problem zbog toga što u hronično zapaljeno tkivo prostate antibiotici teško prodiru. Pre svega treba identifikovati uzročnike zapaljenja, što takođe može biti problem s obzirom da oni mogu biti “sakriveni” duboko u tkivu prostate. Ponekad pregled mokraće ne pomaže. Negativna urinokultura ne znači da infekcije prostate nema. Zato se moraju preduzeti specifične dijagnostičke metode i laboratorijske analize. Izbor antibiotika će zavisiti međutim ne samo od osetljivosti uzročnika već se mora birati i prema sposobnosti prodiranja u tkivo prostate. Pored toga lečenje se mora sprovoditi dovoljno dugo i do tri meseca.
Lečenje nebakterijskog prostatitisa može predstavljati problem. Higijensko dijetetski režim može biti od koristi pa u tom smislu treba izbegavati hranu, piće i aktivnosti koje pojačavaju tegobe (npr. kafa, alkohol, začini itd.) Niste naveli koliko godina imate, ali na osnovu podataka koje ste naveli preporucila bih Vam da se po završetku terapije javite Vašem lekaru radi kontrolnog pregleda i eventualne dalje terapije.