Kod nekih žena menstruacije su okarakterisane obilnim i produženim krvarenjem, dok u ekstremnim slučajevima takvo stanje postaje hronično, bolno i produženo. Oblici neregularnog krveranja mogu da budu različiti po obimu i pratećim simptomima, ali se svaka pojava krvarenja van same menstruacije smatra abnormalnom, bilo da je reč o obilnom krvarenju ili tačkastom. Za veliki broj žena je pojava braonkastih tragova tipična u periodu nakon menstruacije, kada se vaginalni sekret menja u pogledu boje, konzistencije i gustine.
Kada se govori o krvarenju između ciklusa, najčešće se misli na tačkasto krvarenje, koje može da bude veoma uporno ili da se javlja tek u tragovima. Često se zapaža samo prilikom odlaska u toalet i brisanja, mada u nekim slučajevima može da bude toliko intenzivno da zahteva promenu uložaka na nekoliko sati.
U svakom slučaju, iregularno krvarenje van menstruacije je razlog da se poseti ginekolog, pogotovo ukoliko je samo krvarenje uporno ili se ponavlja. U nastavku navodimo najčešće moguće razloge za nastanak ove pojave.
Hormonski disbalans
Ženski menstrualni ciklus regulišu dva reproduktivna hormona, estrogen i progesteron. U slučajevima kada dolazi do fluktuacija u normalnim nivoima ovih hormona, moguće je da se javi tačkasto krvarenje koje nije menstruacija.
Hormonska nestabilnost može da nastane kao odgovor tela na stres, na neke spoljašnje uslove ili na promene u režimu ishrane. Drugi mogući razlozi mogu biti povezani sa problemima vezanim za tiroidnu žlezdu, disfunkcionalne jajnike i druge tegobe. Tačkasto krvarenje se obično reguliše rešavanjem primarnog uzroka.
Ovulacijsko krvarenje
Neke žene doživljavaju blago tačkasto krvarenje u ovulaciji. Do toga dolazi kada folikul jajnika puca kako bi oslobodio jajnu ćeliju. Ovulacijsko tačkasto krvarenje se obično javlja između desetog i četrnaestog dana ciklusa i ne smatra se da utiče na zdravlje žene.
Zapravo, ova pojava može da bude potvrda plodnosti, ali ne javlja se kod svake žene. Bilo da žena planira ili ne planira trudnoću, važno je da zna da raspozna razliku između ovulacijskog tačkastog krvarenja i redovnog mesečnog krvarenja.
Menopauza
Menopauza je period u kome menstrualno krvarenje prestaje. Tokom približavanja menopauzi dolazi do promena u odnosima i nivoima polnih hormona u ženskom telu, čiji disbalans može da izazove neuobičajene cikluse, kao i pojavu krvarenja između ciklusa.
Pojava tačkastog krvarenja nije neuobičajena u periodu predmenopauze i može da bude pokazatelj da se telo postepeno priprema za ulazak u ovu novu fazu.
Trudnoća
Pojava krvarenja u tragovima tokom trudnoće je česta pojava kod mnogih žena i obično se dešava u toku prvih nekoliko meseci. Moguća trudnoća takođe može da bude povezana sa tačkastim krvarenjem, a ukoliko postoje i drugi simptomi trudnoće, trebalo bi uraditi test.
U slučaju da je žena već trudna i ima tačkasto krvarenje trebalo bi da potraži lekarsku pomoć u što kraćem roku; pregled će utvrditi da li je sve u redu, odnosno da li je krvarenje izazvano vanmateričnom trudnoćom, koja predstavlja ozbiljnu komplikaciju.
Kontraceptivne pilule
Kontraceptivi mogu da uzrokuju tačkasto krvarenje između ciklusa u pojedinim situacijama. Iregularno ili tačkasto krvarenje između ciklusa može da varira i u zavisnosti od toga koji tip kontraceptivnih tableta se uzima, kao i da se razlikuje od osobe do osobe. Ovi preparati obično sadrže male doze sintetičkog progesterona i estrogena koji sprečavaju produkciju prirodnih hormona trudnoće. U prisustvu veštačkih materija telo pokušava da se prilagodi procesu, što može rezultirati pojavom krvarenja.
U pojedinim slučajevima preporučena kontraceptivna pilula može da bude neodgovarajuća, da izazove disbalans hormona, koji se manifestuje iregularnim krvarenjem. Preskočena doza takođe može da dovede do krvarenja. Preporučuje se da se u najkraćem mogućem roku uzme zaboravljena doza, a u slučaju neodgovarajuće pilule, potrebno je konsultovati se sa lekarom koji će predložiti neki drugi preparat ili vid kontracepcije.
Zapaljenska bolest karlice
Zapaljenska bolest karlice (PID) odnosi se na infekciju materice, jajovoda i drugih reproduktivnih organa, a obično se manifestuje bolom u donjem delu stomaka. Do ovog oboljenja može da dođe usled ozbiljnih komplikacija polno prenosivih bolesti, kao što su hlamidija i gonoreja. Ova bolest oštećuje jajovod i tkiva u okruženju, a simptomi se obično javljaju pred kraj ciklusa, vrlo brzo nakon oboljevanja. Osnovni simptomi uključuju iregularno vaginalno krvarenje i neugodan vaginalni sekret.
Takođe može da uzrokuje i neplodnost. Veoma je važno preduzeti sve mere prevencije od ovog oboljenja, što na prvom mestu podrazumeva uzdržavanje od rizičnog seksualnog ponašanja ili praktikovanje odnosa sa jednim partnerom.
