Danas postoje razne vrste hlebova koji su sasvim različiti po svom sastavu i nutricionim vrednostima, ali svaki od njih predstavlja osnovnu životnu namirnicu. U našim krajevima se najviše jede beli hleb, koji je, po ocenama stručnjaka, i najlošijeg kvaliteta.
Hleb je pre svega izvor ugljenih hidrata koji obezbeđuju energiju. Sadrži mnogo belančevina i vitamina B1, što nije zanemarljivo. Hleb treba držati na tamnom i hladnom mestu, ali nikako na temperaturi od -6 do +6 jer se tako najbrže suši. Možete ga čuvati i u zamrzivaču, ali ga pre upotrebe ostaviti da se odledi na sobnoj temperaturi.
Crni hleb
Ima izuzetno visok procenat fosfora, ali to danas i nije neka prednost, jer se u prehrambenoj industriji tokom pripremanja namirnica koristi sve više fosfata tako da nam ovaj mineral nije preko potreban. Količina natrijuma (800 mg/100 g) je veća nego kod ostalih ispitanih vrsta. U poređenju sa ostalim ispitanim hlebovima, crni hleb je pravi rudnik gvožđa i kalijuma.
Beli hleb
Iako je ovaj hleb izuzetno fin i ukusan, njegov sadržaj minerala ga svrstava na samo dno tabele. Ima najmanje natrijuma, kalcijuma i fosfora. Ovo je najomiljeniji hleb i može da se nađe u gotovo svim prodavnicama. Nekad je bio najprodavaniji zbog svoje jeftinoće, međutim, danas staje koliko i polucrni hleb.
Kukuruzni hleb
Ovaj hleb je nekad bio sirotinjska namirnica. U poslednje vreme naučnici ga sve više hvale zbog njegovih dobrih osobina. Hleb od kukuruznog brašna sadrži triptofan i dosta “specijalnih” belančevina. Ova vrsta hleba sadrži relativno malo kalcijuma i kalijuma, međutim, ima mnogo pepela. Mana mu je što sadrži malo vlakana.
Polucrni hleb
Polucrni hleb ima isti odnos raženog i pšeničnog brašna, oko 40 odsto. Omiljen je u ishrani i fitoterapeuti ga rado preporučuju, pa se nalazi u mnogim receptima za zdravu hranu. Ima nešto manje ugljenih hidrata od ostalih vrsta, a po sadržaju belančevina ga “prestiže” jedino graham hleb. Spada u jeftinije hlebove.
Raženi hleb
Sadržaj makro-materija je sličan kao kod belog hleba, ali ima više vlakana, tako da ga želudac teže vari od ostalih vrsta. Duže ostaje svež, manje se mrvi od pšeničnog hleba i preporučuju ga mnogi koji promovišu zdravu ishranu. Sadrži visok nivo magnezijuma, pa zbog toga sprečava visok krvni pritisak i ima dva puta više kalijuma nego u belom pšeničnom hlebu. Bogat je vitaminima B1 i B2.
Graham hleb
Veoma je bogat B1 vitaminom, ali ima i drugih dobrih osobina. Sadrži dva puta više vlakana od omiljenog belog hleba, a ima i nešto više belančevina. Tokom pripremanja ovog hleba hranljive ljuspice i klice žitarica se ne uništavaju, nego ostaju u hlebu. Svakako zaslužuje sve pohvale, ali ima jednu manu – nešto je skuplji od ostalih.
Sadržaj vlakana (100 g):
- Crni hleb 6,8
- Beli hleb 3,9
- Polucrni hleb 5,2
- Graham hleb 9,8
- Raženi hleb 7,6
- Kukuruzni slani 2,2
Saveti za kupovinu hleba:
1. Eksperimentišite, isprobajte sve vrste hlebova.
2. Pročitajte etiketu na hlebu i proučite te podatke.
3. Površina hleba (hrapava, brašnjava, sečena) i boja kore govore mnogo o kvalitetu hleba.
4. Pritiskom utvrdite da li je hleb dovoljno svež.
5. Svaki put kupujte drugu vrstu hleba, tako će vaš organizam “uživati” na duže staze u različitim i raznovrsnim sastojcima i hranljivim materijama.
