Razlog pojave kardiovaskularnih bolesti je najpre poremećaj metabolizma ali faktori rizika su i gojaznost, pušenje, insulinska rezistencija, povišen holesterol i krvni pritisak, kao i stres.
Iskustva i studije pokazuju da samo intenzivno lečenje dijabetesa može da spreči blaže kardiovaskularne komplikacije, ali ne i teže oblike okarda ili srčane insuficijencije. To znači da je uz insulinsku terapiju, potrebno smanjiti težinu, jer je sve više gojaznih dijabetičara, a takođe treba prekinuti pušenje i povećati fizičku aktivnost.
Smanjenje težine, automatski utiče i na smanjenje lošeg holesterola i triglicerida, ali i krvnog pritiska, što smanjuje rizik od srčanih oboljenja.
Kako povećati “dobar”, a smanjiti “loš” holesterol?
Holesterol je proizvod životinjskog organizma i zbog toga se javlja u hrani životinjskog porekla, dok ga u biljnoj hrani nema.
Ipak, mnoge žitarice, voće i povrće imaju veliki uticaj na nivo kako “dobrog”, tako i “lošeg” holesterola u našem organizmu. Razlog tome je činjenica da ova hrana biljnog porekla u sebi sadrži mnoge druge materije koje utiču na koncentraciju i kretanje nivoa holesterola u krvi.
Uz pravilnu i zdravu ishranu, jedan od važnih načina na koji koncentraciju i balans između “dobrog” i “lošeg” holesterola možemo održati na željenom nivou je i redovno bavljenje sportom.
S tim u vezi, u nastavku dajemo kratak pregled korisnih preporuka uz čiju pomoć možete u svom organizmu da osigurate dovoljno “dobrog”, ali i da sprečite povećanje nivoa “lošeg” holesterola.
Preporuke kako da to učinite:
- Unosite više maslinovog ulja, kao i omega 3 ribljeg ulja
- Izbegavajte suncokretovo, kukuruzno i sojino ulje, jer ono smanjuje “dobar” holesterol
- Izbegavajte unošenje zasićenih masnih kiselina
- Jedna čaša alkohola dnevno ili manje povećava nivo HDL holesterola
- Jabuka, dunja i šargarepa sadrže dosta pektina koji doprinosi povećanju “dobrog”, a snižavanju “lošeg” holesterola
- Unositi više mahunarki, kao što su pasulj, sočivo i soja. Sojin protein znatno snižava LDL holesterol
- Uzimati beli luk – dva do tri čena belog luka dnevno može da smanji holesterol za 10 odsto
- Uzimati jagode, limun, kivi, papriku, paradaj i drugo voće i povrće koje sadrži dosta vitamina C, jer vitamin C, kao i vitamin E i beta karoten uništavaju slobodne radikale koji čine LDL holesterol opasnim
- Jesti grejpfrut jer on ne samo da snižava nivo holesterola, već i smanjuje masne naslage na zidovima arterija
- Konzumirati ovsene mekinje i pahuljice
- Paziti na jaja, kavijar, džigericu i mozak, jer su bogati holesterolom
- Piti zeleni čaj
- Povećati fizičku aktivnost
- Prestati sa pušenjem
- Smanjiti gojaznost.
Jednostavno pravilo koje bi trebalo da sledimo kod holesterola je da vrednosti “lošeg” LDL holesterola treba da budu što manje, a da nam vrednosti “dobrog” HDL holesterola budu što veće.
Imajući sve u vidu, holesterol sam po sebi nije loš i pogrešno je odricati se hrane koja u sebi sadrži ili podstiče povećanje ukupnog holesterola u krvi. Međutim, važno je voditi računa da se u tome ne pretera.
Sa druge strane, nedostatak holesterola u organizmu može da ima za posledicu oštećenje jetre, probleme sa pamćenjem i lošiju koncentraciju.
Floradijabet kapi
Floradijabet kapi su 100% prirodni biljni preparat na bazi grčkog semena, pelina, artičoke i koprive, rađene sa organskim voćnim destilatom.
Floradijabet biljne kapi pored smanjenja, odnosno normalizacije nivoa šećera u krvi, pozitivno deluju na sve metaboličke procese u organizmu, pa se upotrebom ovih kapi istovremeno reguliše i nivo holesterola i masnih materija u krvi.
Floradijabet kapi za šećer mogu slobodno da se kombinuju sa terapijom koju trenutno koristite kako bi smanjili primenu lekova i pomogli da lakše kontrolišete nivo šećera u krvi.
Floradijabet kapi možete poručiti putem telefona: 011/380 62 81, kao i putem naše online prodavnice ovde >>>
