Bakterija Helycobacter pylori živi u želucu polovine čovečanstva. Ovo saznanje je relativno novo i odmah je bilo ismejano. Zašto bi neko biće živelo na tako neprijateljskom mestu?
Zašto bi ta bakterija živela u pećini punoj kiseline i rastvarajućih enzima? Prvo, jedan od proizvoda metabolizma ove bakterije toliko je bazan da kiselina u neposrednoj blizini može da se neutrališe. Drugo, jednostavno se zavlači ispod sluzokože gde se želudačni zid i sam čuva od svoje kiseline. Ovu sluzokožu, koja obično ima strukturu gela, helikobakterija može da učini tečnom i da se tako lako kreće kroz nju. Maršal i Voren su smatrali da helikobakterija uzrokuje upale želuca i pojavu čireva. Do tada je priznato naučno mišljenje bilo da problemi sa želucem imaju psihosomatski uzrok (na primer, stres) ili nastaju usled neispravne sekrecije želudačne kiseline. Nakon što je, do tada sasvim zdrav, Maršal dobio upalu želuca posle gutanja helikobakterija, od kojih se oslobodio pomoću antibiotika, bilo je potrebno gotovo deset godina dok to otkriće nije priznato u naučnom svetu.
Helikobakterija je loša
Nema svako probleme ako ima helikobakterije u želucu. (U Nemačkoj bi to inače bila gotovo svaka treća osoba.) Ali, većina problema sa želucem potiče od helikobakterija. Time što se klica ugnezdila u našu sluzokožu, i tu se haotično kreće, ona slabi zaštitnu barijeru sluzokože. Otprilike svaki peti čovek koji ima ovu bakteriju dobije male povrede zida želuca. Tri četvrtine svih čireva u želucu i svi čirevi u tankom crevu nastaju posle inficiranja helikobakterijom pilori. Ako klica može da se ukloni antibiotikom, nestaju i želudačni problemi. Alternativa antibioticima mogao bi da bude i koncentrovan ekstrakt brokolija – sulforafan. Ova supstanca može da blokira enzim sa helikobakterijom i da neutrališe kiselinu.
Helikobakterija je dobra
Posle više od dvanaest godina posmatranja i više od 10.000 testiranih osoba, može se reći da kod onih koji imaju ovaj tip helikobakterije postoji veća mogućnost da dobiju rak želuca – ali je zato znatno manja opasnost da dobiju rak pluća ili šlog, i to upola manja, u poređenju sa ostalim testiranima. Eksperiment na miševima može da pokaže da helikobakterija kod miševa u mladom uzrastu predstavlja zaštitu od astme. Ako im se da antibiotik, zaštita nestaje i kod mladunaca miševa je moguće da se astma opet razvije. Ako se bakterija ubrizga odraslim miševima, zaštita ostaje, doduše nešto manja. Može se reći da miševi nisu ljudi – ipak, ovo posmatranje sasvim odgovara generalnim trendovima koji se mogu videti u industrijski razvijenim zemljama: uzimaju maha bolesti kao što su astma, alergije, dijabetes i neurodermitis, dok zastupljenost helikobakterija opada.
Helikobakterija je i dobra i loša
Helikobakterije pilori su bakterije sa mnogim sposobnostima. Ne mogu se jednostavno podeliti na dobre i loše. To uvek zavisi od toga šta ta klica u nama radi. Proizvodi li opasne otrove, ili nas štiti u interakciji sa našim telom? Kako reagujemo na te klice? Jesu li naše ćelije stalno nadražene, ili proizvodimo dovoljno želudačne sluzi i to je dovoljno i za nas i za bakteriju? Kakvu ulogu igraju nadraživači želudačne sluzokože kao što su sredstva protiv bolova, pušenje, alkohol, kafa ili stalni stres? Da li je kombinacija svega takvog ta koja naposletku izazove želudačne tegobe, jer naša „kućna životinja“ (helikobakter) ne voli takve stvari?
Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da se u slučajevima želudačnih problema potencijalni uzročnici uklone. Ko u porodici ima slučajeve raka želuca, limfome ili Parkinsonovu bolest, svakako treba da ukloni helikobakteriju.
