Gotovo polovina stanovnika planete pati od tegoba izazvanih gastritisom, upalom sluznice želuca.
Najčešće je uzrokuju virusna ili bakterijska infekcija, stres ili iritacija alkoholom, lekovima, a obično se javlja kod osoba pozitivnih na Helicobacter pylori.
Akutni gastritis javlja se naglo i brzo prolazi, a hronični može trajati godinama. Najčešći simptomi su bol ili osećaj nelagode u gornjem delu stomaka, nadutost, štucanje, podrigivanje, gubitak apetita, mučnina, povraćanje, tamna stolica, a krajnje upozorenje je krv u stolici. Nelečeni gastritis doprinosi nastanku čira na želucu, te ga ne treba olako shvatati.
Pravilna ishrana i izbegavanje namirnica koje nadražuju želudac od presudne su važnosti u terapiji. Preporučuje se nemasna hrana bogata vlaknima, kao i izbegavanje jakih začina.
Dobro žvaćite
Pravilna ishrana za gastritis podrazumeva da jedete češće, ali manje obroke. Svaki zalogaj treba dobro sažvakati, a hrana treba da bude umerene temperature.
– Iz ishrane treba izbaciti gazirane napitke, slatkiše, začinjene obroke, suhomesnate proizvode, pohovano i prženo, a uvesti alkalne namirnice, među kojima prednjače heljda, maslinovo ulje i lan. Preporučuje se kuvano voće umesto svežeg, klice, prirodno ceđeni sokovi, posebno od sirovog kupusa i šargarepe, probiotski jogurt – kaže Milka Raičević, nutricionista.
Od mesa treba birati što kvalitetnije, sa što manje masnoće, bez kožice, a preporučuju se i soja i proizvodi od soje, piletina, riba i plodovi mora. Dozvoljena je po jedna voćka dnevno, jabuka, breskva ili kruška, manja banana, manje količine grožđa ili dinje, kivi, ananas. Kuvano voće se vari lakše od svežeg, pa su kompoti odličan izbor. Treba izbegavati pomorandže, grejpfrut, citrusno voće uopšte, kao i povrće koje izaziva gasove, prvenstveno papriku, krastavac, brokoli i grašak.