Gastritis je termin koji označava upalu želuca. Gastritis je obično izazvan infektivnim organizmima kao što su bakterije, virusi i paraziti. Drugi faktori koji mogu da izazovu gastitis su povrede, alergija na hranu, alkohol i česte upotrebe lekova. Gastritis može biti akutni odnosno da se desi jednom, ili hronični, koji se javlja povremeno.
Iako ne postoji dijeta koja se preporučuje osobama koje imaju gastritis, postoji mnogo različitih dijeta koje mogu ublažiti simptome gastritisa, što može da poboljša situaciju.
Simptomi
Ozbiljnost gastritisa može da varira od blage do teške. Dakle, simptomi gastritisa mogu da variraju od osobe do osobe. Simptomi gastritisa su mučnina, povraćanje, proliv, glavobolja, drhtavica, povišena telesna temperatura, bol u stomaku, grčevi, umor, gubitak apetita, osećaj punoće u gornjem delu stomaka posle jela.
Gastritis dijeta
Dijeta uključuje četiri faze i stavlja akcenat na hranu koja je lako svarljiva. Trebalo bi da jedete hranu koju može da podnese stomak i pijete odgovarajuće tečnosti da se ne dehidrira i da se spreči gubitak težine i hranljivih materija iz tela.
Ako imate mučninu, proliv, gubitak apetita, bolje je da jedete manje obroke češće umesto tri velika obroka tokom dana. Pokušajte da jedete redovno u istim vremenskim intervalima tokom dana, a izbegavajte namirnice koje vam izazivaju nelagodnost. Specijalna ishrana može da pomogne telu u lečenju sluzokože želuca, pa će te se osećati bolje.
Korak 1
Tokom prvih 24-36 sati, vaša ishrana treba da sadrži samo čiste tečnosti. Počnite sa nekoliko gutljaja vode ili kockica leda. Čiste tečnosti su: sportski napici, voćni napici, sok od limuna, đumbira, razređen sok od jabuke, višnje, brusnice, sok od grožđa, supe, čaj bez kofeina. Izbegavajte: sokove citrusa, alkohol, kafu. Često unosite tečnost, najmanje 2 do 3 litre dnevno.
Korak 2
Nakon 24 do 36 sati, simptomi mučnine, povraćanje i proliv često nestaju i možete početi sa ishranom koja uključuje različite tečnosti. Ova tečna dijeta obuhvata: kuvani krem od pšenice, pirinčana voda, banane, sok od povrća, voćni sokovi, kafa, bezalkoholna pića i šerbet. Trebalo bi da izbegavate mlečne proizvode, jer to može da izazove mučninu, povraćanje, dijareju i nelagodnost u stomaku.
Korak 3
Kada se vaš želudac navikne na sve tečnosti, onda možete početi da jedete meku hranu kao što su testenina, kuvani pirinač, suvi pirinač, krompir pire, kuvani krompir, žitarice, kuvani kukuruz, pečeni hleb u tosteru bez putera ili margarina, keks, krekeri, kuvano povrće, kuvano ili konzervirano voće, dinja, prerađeni mlečni proizvodi kao što su jogurt, švapski sir, maslac, pečena ili kuvana riba i živina bez kože i masti.
Korak 4
Najčešće se simptomi umanje, a narednih 24 do 36 sati osećaćete se bolje ako jedete laganu hranu. Od ovog trenutka možete početi da se postepeno vraćate na normalnu ishranu. Proces vraćanja punog režima normalne ishrane može potrajati nekoliko dana dok se telo prilagodi. U početku, možda ćete morati da izbegavati određene namirnice koje iritiraju želudac. Kao iritantna hrana se može smatrati: začinjena, masna hrana, alkohol, orasi, semenke, sirovo povrće, voće neoljušteno, ljuta paprika, čili u prahu, kofein, paradajz, cimet, karanfilić, beli luk.
