Šećerna bolest ili dijabetes (lat. diabetes mellitus grč. διαβήτης) je hronični, neizlečivi sistemski poremećaj metabolizma, koji se karakteriše hiperglikemijom, tj. trajno povišenim nivoom glukoze u krvi. Uglavnom je uslovljen naslednim faktorima, a nastaje zbog smanjene sekrecije ili smanjenog biološkog dejstva hormona insulina, odnosno u kombinaciji ova dva faktora. Taj nedostatak, ometa razmenu ugljenih hidrata, masti i belančevina u organizmu (što se ispoljava tipičnim tegobama), a nakon dužeg vremena utiče i na strukturu i funkciju krvnih sudova, živaca i drugih vitalnih organa i organskih sistema. Dijabetes se danas ubraja među najčešća endokrinološka oboljenja, sa prevalencom u stalnom porastu (naročito u razvijenim zemljama sveta). To je posledica modernog stila života i povećanja broja spoljašnjih etioloških činilaca, među kojima se posebno izdvaja gojaznost. Šećerna bolest se najčešće javlja u starijem životnom dobu kao posledica opštih degenerativnih i sklerotičnih promena u organizmu (koje zahvataju i pankreas), a kod mladih osoba može nastati usled genetskih poremećaja ili oštećenja pankreasa kod određenih zaraznih oboljenja.
Tip 1 je najteži oblik šećerne bolesti i nastaje jer ćelije pankreasa (beta ćelije) u veoma maloj količini proizvode, ili uopšte ne proizvode insulin. Može nastati u svim starosnim dobima, ali u najvećem broju slučajeva se sreće kod dece i omladine. Terapija insulinom se primenjuje od prvog dana. Stroga (samo)kontrola, dijeta i fizička aktivnost su obavezni deo terapije.
Tip 2 je najrasprostranjeniji oblik šećerne bolesti, kako u nas, tako i u svetu. Pankreas osoba obolelih od tipa 2 proizvodi insulin, ali u nedovoljnoj količini, ili je organizam stvorio rezistenciju (imunitet) na hormon insulina. Sreće se kod svih uzrasta, ali u najvećem broju kod odraslih (preko 40. godine), gojaznih i osoba starije dobi. Savremeni način življenja i svakodnevni tempo veoma pogoduju razvoju ovog tipa šećerne bolesti. Terapija je kombinovana – samo dijeta, ili dijeta i oralni antidijabetici (tabletirani lekovi), lekoviti čajevi kao pomoćno sredstvo, u svim slučajevima uz umerenu fizičku aktivnost. Ukoliko ova terapija ne pokazuje povoljne rezultate, primenjuje se insulinska terapija, sa mogućnošću uključivanja i oralnih antidijabetika.
