Astma je hronična bolest koju karakteriše upala disajnih puteva u plućima i grčenje mišića koji okružuju ove disajne puteve. Upala se javlja kada nadražena tkiva oteknu i proizvode dodatnu sluz, stvarajući stanje poznato kao bronhokonstrikcija. Kombinacija ova dva stanja može prouzrokovati stezanje ili potpuno začepljenje disajnih puteva i mogu podstaknuti simptome napada astme. Simptomi napada astme mogu uključivati škripanje, kašalj, stezanje u grudima i otežano disanje. Napadi astme se mogu pojaviti u bilo koje vreme, ali postoje faktori rizika koji mogu izazvati napad i koje treba da izbegavamo da bi kontrolisali bolest. Astma je dugotrajna bolest koja se ne može izlečiti. Cilj lečenja astme je kontrolisati bolest. U tom kontekstu, kontrola astme će sprečiti hronične simptome, kao što su kašalj i nedostatak vazduha, smanjiti potrebu za lekovima, omogućiti da zadržite normalan nivo aktivnosti i da mirno prespavate noć ili u najgorem slučaju sprečiti napade astme koji mogu rezultirati posetom hitnoj pomoći ili hospitalizaciju. Astma se leči na dva načina: dugoročnom kontrolom i lekovima koji rapidno olakšavaju simptome. Dugoročna kontrola pomože smanjiti upalu disajnih puteva i sprečiti simptome astme. Lekovi koji rapidno olakšavaju simptome rade upravo to – olakšavaju simptome astme koja može buknuti. Od lekovitih biljaka se posebno izdvajaju podbel, beli slez, majkina dušica, izop, bokvica, jagorčevina, timijan, oman.