Jedina sigurna preventiva gripa jeste vakcinacija ( u vidu injekcija ili spreja), najbolje tokom oktobra ili novembra, pre početka sezone epidemija.
Svaka osoba starija od šest meseci kandidat je za vakcinisanje, koje se posebno preporučuje deci do četiri godine, osobama starijim od 50 godina, pacijentima sa hroničnim oboljenjima ili oslabljenim imunitetom i ženama koje planiraju trudnoću tokom rizičnih meseci, jer kod ovih grupa postoji povećan rizik od komplikacija gripa. Pripadnici određenih profesija poput zdravstvenih radnika, vaspitača i učitelja takođe treba da prime vakcinu, jer su u čestom kontaktu sa zaraženim osobama. Iako je vakcinacija dobra zaštita od gripa, ponekad se može desiti da simptomi ipak jave, no tada su daleko blaži i bolest prolazi brže, bez komplikacija.
Kućno lečenje
Pacijenti koji se pridržavaju određenih pravila kućnog lečenja mogu smanjiti simptome oboljenja i skratiti period oporavka.
Neophodno je mirovanje kako bi organizam imao dovoljno snage da se izbori sa bolešću. Na ovaj način ujedno se sperčava prenošenje virusa na osobe iz okruženja.
Lekari savetuju unošenje veće količine tečnosti, čime se nadoknađuje voda izgubljena preznojavanjem usled povišene temperature, ali i olakšavaju tegobe bolnog, nadraženog ili suvog grla i podstiče lučenje sekreta kojim se iz organizma izbacuju virusi i bakterije. Topao čaj sa limunom, voćni sokovi i supa najbolji su izbor.
Pacijenti koji imaju temperaturu mogu uzimati lekove poput acetaminofina (paracetamola) i ibuprofena ili se tuširati mlakom vodom. Nije preporučljivo koristiti hladnu vodu ili led. Snižavanje temperature neće ubrzati izlečenje, ali će pacijentu doneti olakšanje.
Ukoliko je jedan od simptoma začepljen nos, mogu se uzimati dekongestivi (najbolje sa fenilefrinom) ili nazalni sprejovi (sprejevi za nos). Pri tom treba voditi računa o tome da se primenjuju prema savetu lekara ili uputstva na pakovanju i ne više od tri dana. Ponekad, da bi se obezbedila prohodnost nosnih kanala, dovoljno je udisati isparenja od toplog tuša, prokuvane vode ili čaja.
U slučaju suvog, nadražajnog kašlja, preporučuju se lekovi sa dekstrometorfanom, koje, međutim, ne treba davati deci mlađoj od dve godine bez prethodne konsultacije sa lekarom. U slučaju upornog noćnog kašlja, jastuk treba podići tako da glava bude u poluuspravnom položaju.
Tokom bolesti obavezno izbegavati pušenje i zadimljene prostorije.
Održavajte higijenu ruku
Ruke su u stalnom kontaktu sa najrazličitijim izvorima virusa i bakterija, zbog čega treba posvetiti posebnu pažnju njihovoj higijeni. Preporučljivo je prati ih što češće, obavezno pre jela ili kontakta sa ustima, nosom i očima. Lekari preporučuju detaljno pranje u trajanju od 15 do 20 sekundi, običnim sapunom i vodom.
Izbegavajte gužve
Osobe sa slabim imunitetom u periodima epidemija trebalo bi što manje da posećuju velike skupove, izbegavaju odlazak u kupovinu u tržnim centrima, a lice pokriju maskom, posebno kada su u blizini bolesnih osoba.
Obezbedite organizmu dobru hidrataciju
Membrane u nosu i grlu mogu da „zarobe” viruse i da ih izbace iz organizma u vidu šlajma. Da bi lučile dovoljno sekreta, potrebno je unositi dosta tečnosti i što češće ispirati usnu duplju i grlo. S druge strane, treba izbegavati upotrebu osveživača vazduha jer oni šire viruse i bakterije.
Povećajte unos vitamina
Vitaminom C ne može se izlečiti prehlada, ali se ojačava imunološki odgovor organizma i zato treba povećati unos tokom sezone gripa. Vitamin D iz soka pomorandže ili obogaćenog jogurta, kao i selen kojim su bogati brazilski orah i govedina, takođe povoljno utiču na imunitet.
