Biljke protiv nesanice i anksioznosti

Farmaceutska sredstva za smirenje – anksiolitici i sedativi – mogu biti efikasna u prvim danima uzimanja. Međutim, ovi lekovi uzrokuju brojne nuspojave i zavisnost.

Vremenom njihova delotvornost opada pa za jednak efekat postaju potrebne sve veće doze. Čim ih duže uzimate biće teže odvići se od njih zbog apstinencijske krize koja nastupa po prekidu uzimanja. Mnoge biljke imaju umirujuće delovanje, a uz to puno bolje se podnose i ne izazivaju nuspojave.

Najcenjenije su valerijana, kava kava, pasiflora i matičnjak, a od koristi može biti i gospina trava.

Kava kava

Porijeklom iz Okeanije, Kava kava (lat. Piper methysticum) kraljica je prirodnih sredstava za smirenje. Kava kava nema nikakve veze s popularnim napitkom. Ima sasvim suprotan učinak od kafe. Koren kava kave bogat je kavalaktonima, skupinom spojeva sa psihoaktivnim svojstvima. Neki od kavalaktona deluju smirujuće, drugi podižu raspoloženje, a treći jačaju otpornost na stres. Sva su navedena svojstva vrlo značajna za suzbijanje raznih aspekata anksioznosti – napetosti, nesanice, uznemirenosti i zabrinutosti.

Zahvaljujući kavalaktonima, kava kava je efikasna skoro kao lekovi iz klase benzodiazepina, ali se bolje podnosi i ne stvara zavisnost. Iako okeanijski domoroci uzimaju kava kavu u obliku čaja, u Evropi i Americi ona se prodaje u tabletama ili kapsulama. Delotvorna dnevna doza varira od 100 do 250 miligrama. Ne preporučuje se uzimanje kava-kave duže od tri meseca uzastopno.

Valerijana

Koren valerijane (lat. Valeriana officinalis) pruža olakšanje od visokog stresa i napetosti svojstvenih anksioznosti. Valerijanin ekstrakt, dobijen prosušivanjem podanaka i korena biljke, koristi se preko hiljadu godina protiv niza poremećaja. Među njima prednjače nesanica, anksioznost i probavne smetnje uzrokovane anksioznošću. Naučnici pretpostavljaju da su za anksiolitička svojstva ove biljke zaslužni linarin i valerenska kiselina. Molekula ekstrakta valerijane ublažuje teskobu i nesanicu zato što je slična prirodne moždane hemikalije smirujućeg delovanja. Valerijana se uzima u kapsulama ili tabletama, a dostupna je i u obliku tinkture. Kod nesanice, preporučujuće se jedna doza od 400 do 900 mg ekstrakta pola sata pre spavanja.

Trpite li od anksioznosti, uzmite valerijanu triput dnevno u dozama od 220 mg. Ne savetuje se uzimati valerijanu dugo vremena bez prestanka, a ukupna dnevna doza ne sme prekoračiti 1800 mg.

Valerijana se vrlo dobro podnosi i ne izaziva nuspojave. No, dok uzimate valerijanu, nemojte piti alkohol, jer njihova kombinacija može uzrokovati preveliku sediranost.

Matičnjak

Matičnjak (Melissa officinalis) biljka je srodna menti. Još je u Srednjem veku korišten za ublažavanje stresa i anksioznosti, uspavljivanje, poboljšavanje apetita i probave. Jedna je studija pokazala da 600 mg ekstrakta matičnjaka podiže raspoloženje, osećaj spokoja i koncentraciju. Nekoliko je istraživanja potvrdilo da matičnjak najbolje deluje u kombinaciji sa drugim biljnim sredstvima, konkretno s valerijanom, pasiflorom i kamilicom. Tako je u jednom istraživanju 81 posto pacijenata bolje spavalo nakon uzimanja kombinacije matičnjaka i valerijane u poređenj sa pacijentima kojima je davan placebo. I studije koje su se bavile anksioznošću utvrdile su delotvornost smeše matičnjaka i drugih biljaka sa umirujućim delovanjem.

Preporučene doze za nesanicu i anksioznost su 300 do 500 mg suvog ekstrakta dva do tri puta na dan ili 60 kapi tinkture dnevno.

Gospina trava

Gospina trava (Hypericum perforatum) pre svega je antidepresiv, ali deluje i protiv anksioznosti. Ove su dve bolesti blisko povezane pa je anksioznost prisutna kod dve trećine obolelih od depresije. Antidepresivno i anksiolitičko delovanje gospine trave utvrđeno je u velikom broju istraživanja, a njena se efikasnost pripisuje sastojcima hipericinu i hiperforinu. Pretpostavlja se da aktivne tvari iz ekstrakta gospine trave sprečavaju razgradnju serotonina, dopamina i noradrenalina, čija je prisutnost nužna za dobro raspoloženje i spokoj. Protiv depresije i anksioznosti gospina trava uzima se u kapsulama ili tabletama sa suvim ekstraktom biljke. Uobičajena doza gospine trave je 900 mg ekstrakta dnevno podeljeno u tri doze po 300 mg, najbolje u vreme obroka.

Neki travari dopuštaju i veće doze, do 1800 mg dnevno. Gospina trava izuzetno se dobro podnosi. Vrlo je retko praćena nuspojavama, kao što su preosetljivost na sunčevo svetlo, suva usta i blaže probavne tegobe.

Pasiflora

Pasifloru (lat. Passiflora incarnata) neki smatraju blažom verzijom kava kave. Istraživanja su pokazala da i ona deluje smirujuće, ali ne toliko snažno kao kava kava. Uzimajte pasifloru ako imate blagu teskobu, ali ako je ona kod vas umerena do jaka, verovatno će vam trebati moćnije sredstvo. Pasiflora, što doslovno znači cvet patnje ili cvet strasti (od lat. passio – patnja i flos – cvet) ublažuje i psihičku i mišićnu napetost. Deluje blagotvorno i kod nesanice uzrokovane teskobom. Istraživanja su utvrdila da su za opuštajući i smirujući efekat pasiflore odgovorni flavonoidi. Evropski farmakolozi preporučuju preparate pasiflore sa najmanje 0,8 posto flavonoida. Preporučena dnevna doza je jedna do dve kapsule s 200 mg suvog ekstrakta. Možete napraviti i čaj tako da na svaka dva decilitra vrele vode dodate dva do pet grama sušene pasiflore.

Pasiflora je dostupna i kao tinktura – uzimajte je prema uputstvu na bočici. Uspešno se kombinuje s valerijanom, matičnjakom i drugim biljkama sedativnih karakteristika.

BILJNE KAPI PASIFLORA