Štitasta (Štitna) ili tireoidna žlezda je žlezda sa endokrinim lučenjem, koja se nalazi u vratnom predelu i sekretuje hormone tiroksin i tironin, koji regulišu metabolizam svih ostalih tkiva. C ćelije štitaste žlezde sekretuju hormon kalcitonin, čija je uloga u regulaciji koncentracije kalcijuma u krvi i ima antagonističko dejstvo parathormonu, koga luče paraštitaste žlezde. Struma označava povećanje štitaste…
Menopauza predstavlja završetak reproduktivne sposobnosti kod osoba ženskog pola. Dolazi do prestanka oogeneze. Menopauza je prirodna pojava kod starijih žena. Menopauza se uobičajeno događa između 45. i 55. godine života i predstavlja poslednje menstrualno krvarenje. Indukovana ili arteficijelna menopauza je prestanak funkcije ovarijuma (jajnika) izazvan lekovima, zračenjem ili operacijom. Prevremena menopauza je ona koja nastupa…
Gastritis je najčešće uzrokovan infekcijom i iritacijom. Infekcije mogu biti bakterijske ili virusne. Iritacija može biti prouzrokovana lekovima (kao što je andol, aspirin), alkoholom, hroničnim povraćanjem, stresom, jelom ili konzumiranjem korozivnih stvari (otrovi). Akutni gastritisi predstavljaju veliku grupu oboljenja želudačne sluzokože koje imaju opšte kliničke i jedinstvene histološke karakteristike. Uzročnici gastritisa mogu biti egzogeni i…
Bronhitis je zapaljenje bronhija. Prema dužini trajanja i kliničom značaju podeljen je na akutni i hronični bronhitis. U terapiji se koriste bokvica, izop, majkina dušica, beli slez, oman, podbel…
Ekcem (dermatitis) je opšti pojam koji se odnosi na bilo koji osip ili upalu na koži koja nije uzrokovana infekcijom. Iako dermatitis nije bolest koja je zarazna, ili na bilo koji način opasna po život, može biti veoma iritantna i neugodna. Jednostavna definicija dermatitisa bi bila – zapaljenje kože. Ali skoro svaki osip se može posmatrati…
Bol je subjektivno, neprijatno opažanje i osećaj, koji se može javiti usled oštećenja tkiva, njegovog predstojećeg oštećenja, ili usled psiholoških uzroka. Javlja se gotovo kod svih bolesti i povreda. To je zaštitni mehanizam čija je funkcija da organizam postane svestan opasnosti i reaguje kako bi uklonio bolni nadražaj, međutim ukoliko se bolni nadražaj ne može…
Osteoporoza (poroznost kostiju)je bolest koja se manifestuje smanjenjem gustine kostiju, zbog čega one postaju porozne. Smanjuje se količina kalcijuma koji normalno osigurava čvrstinu kosti i koštanog tkiva, koje omogućava potpornu funkciju kostima. Takve krhke i porozne kosti pojačano su osetljive na različite fizičke stresove (udarce, padove). Osteoporoza je jedan od glavnih uzroka ozbiljnog invaliditeta starijih…
Obliterantna arterioskleroza je najčešća bolest perifernog arterijskog sistema. U novoj nomenkalturi Svetske zdravstvene organizacije ovoj bolesti dat je naziv periferna vaskularna bolest, a po najznačajnijem simptomu ove bolesti naziva se i intermitentna klaudikacija. Najvažniji činilac rizika je pušenje, a zatim slede dijabetes melitus, hipertenzija, hiperholesterolemija. Potpomažući činioci rizika su povećani fibrinogen, hematokrit i viskozitet krvi.…
Imuni sistem čoveka je jedan od najbitnih sistema u organizmu. On igra izuzetno bitnu ulogu zajedno sa endokrinim i nervnim sistemom. Imuni sistem reguliše ravnotežu unutrašnje sredine kroz otkrivanje, identifikaciju i uništavanje organizmu stranih materija uglavnom biološkog porekla. Imuni sistem je složen sistem leukocita i antitela u organizmu koji se bori protiv infekcija, bakterija, virusa i…
Gojaznost (lat. obesitas) je hronična bolest (bolesno stanje), koja se ispoljava prekomernim nakupljanjem masti u organizmu i povećanjem telesne težine. Svako povećanje telesne težine za 10% i više od idealne označava se kao gojaznost. Osobe se smatraju gojaznima kada njihov indeks telesne mase (engleski body mass index, BMI), mera koja se dobija kada se telesna masa osobe u kilogramima podeli kvadratom…
Čir na želucu ili gastrični ulkus je vrlo često oboljenje i predstavlja oštećenje sluzokože želuca. Smatra se da je čir na želucu oboljenje uzrokovano bakterijskom infekcijom, a ponekad i dugotrajnom primenom nesteroidnih protivupalnih lekova (NSAID), kao što su acetilsalicilna kiselina, ibuprofen, diklofenak itd. Oboljenje najčešće uzrokuje bakterija Helicobacter pylori (H. pylori). Nedavno je ustanovljeno da…
Acne vulgaris ili bubuljice, obične akne, su hronično, inflamacijsko, androgen-zavisno oboljenje sebacealnih folikula. Spadaju u jednu od najčešćih dermatoza seboroičnih regija (lice, leđa, ramena), a karakterišu se pojavom komedona i papulopustula. Nešto češće obolevaju osobe muškog pola, kod kojih se takođe češće razvijaju teže kliničke forme. Oboljenje počinje u periodu rane adolescencije kod 80% populacije. Obično…
