Jod, mikroelement neophodan za pravilno funkcionisanja štitne žlezde, reguliše celokupan promet energije u telu, fizički i mentalni razvoj. Veoma je malo rasprostranjen u prirodi, krajevi blizu mora u prednosti su u odnosu na kontinentalne, a kako naše telo sadrži samo 25 miligrama joda, neophodno ga je unositi i hranom.

Nije malo namirnica koje sadrže jod u svom izvornom obliku, potrebno ih je samo dovoljno koristiti. Nedostatak joda kod dece otežava proces učenja, usporava rast i fizički razvoj. Nedovoljno prisustvo u telu manifestuje se grčevima u mišićima, hladnim rukama i stopalima, gojaznošću, depresijom, suvom kožom i lomljivim noktima. Kod žena u trudnoći i za vreme dojenja može da ostavi trajne i nenadoknadive posledice na plod, a koncentracija joda u majčinom mleku direktno odražava sadržaj joda u ishrani.

Prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji, dnevne potrebe odraslog čoveka za jodom iznose do 200 mcg.

Ovo su namirnice koje sadrže jod:

Jodirana kuhinjska so
Sa 400 mcg joda u jednoj kašičici, jodirana kuhinjska so predstavlja najznačajniji izvor joda. Jodiranje kuhinjske soli je zakonski regulisano u našoj zemlji i u još oko 50 zemalja sveta. Najbolje ju je dodavati pri kraju kuvanja jer se u toku termičke obrade gubi od 50 do 60 odsto joda, a nakon otvaranja ambalaže, kuhinjsku so je neophodno držati u dobro zatvorenoj staklenoj posudi, na suvom i hladnom mestu.

Morska riba
Bakalar, tuna, sardina, brancin, losos i druge morske ribe mogu da obogate organizam neophodnim količinama joda, kao i kalijuma, natrijuma i bakra, dok slatkovodne ribe sadrže mnogo manje ovih elemenata. Stoga se upotreba ribe preporučuje bar dva puta nedeljno.

Plodovi mora
I alge, školjke i drugi plodovi mora bogati su jodom, koji apsorbuju iz okoline. Od algi po bogatstvu ovim elementa prednjače smeđe alge, a ostrige i dagnje od drugih morskih stanovnika. Preporučena dnevna potreba za jodom kod odraslih staje čak u jednu kašiku algi, što podrazumeva 2.000 mcg joda.

Kako su vegetarijanci češće podložni manjku joda zbog nekonzumiranja mlečnih proizvoda i mesa, preporučuju im se jodom bogate brusnice, maline, banane, krompir, pasulj.

Mleko, jogurt, jaja- I namirnice koje svakodnevno unosimo bogate su jodom, mada u manjim količinama. Jedna šolja mleka sadrži 55 mcg joda, a i meso pernatih životinja, ako su organski gajene, može povoljno uticati na nivo ovog elementa u organizmu.

Orasi- Mladi zeleni plodovi oraha odličan su izvor joda i tirozina, aminokiseline važne za rad štitne žlezde. Mleveni zeleni orasi pomešani sa medom u jednakoj razmeri smatraju se značajnim prirodnim lekom za hipotireozu.